Оперета
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Оперета је музичко-сценско дело где се драмска радња приказује свирањем, певањем, глумом и говором.[1][2] Оперета је лакша од опере по својој музици, величини оркестра, дужини дела и по номиналној вредности по теми.[3] Осим краће дужине, оперета је обично лаганог и забавног карактера.[4] Оперета је настала из француског облика комичне опере која се звала "Опера комик" средином 19. века (1839. године) у Паризу. После Париза оперета убрзо осваја и Беч. Оперета је била много краћа од опере, састављена од једног, до два чина и најчешће комичног, површног, ласцивног и забавног садржаја.[5] Као творац оперете се често помиње Жак Офенбах мада је прву оперету написао Флориман Ерве (певач, композитор, диригент, либретиста и позоришни сликар). Врло брзо је овај позоришни жанр прихватила и бечка публика, којој је у свом суграђанину Јохану Штраусу Млађем нашла најпопуларнијег представника оперете свих времена. Његова најпознатија оперета је Слепи миш. У току свог развоја, од око сто година оперета се развијала у два велика музичка центра-Паризу и Бечу. Прва оперета је изведена у Паризу 1853. године, а њен развојни пут завршен је 1954. године оперетом Калмана Аризона „Леди「.
.jpg)
„Оперета「 је италијански деминутив од „опера「 и првобитно је коришћен за описивање краћег, можда мање амбициозног дела од опере.[6] Оперета представља алтернативу оперским представама у приступачној форми која циља другачију публику. Оперета је постала препознатљив облик средином 19. века у Француској, а њена популарност је довела до развоја многих националних стилова оперете.[6] Посебни стилови су се појавили у земљама укључујући Аустроугарску, Немачку, Енглеску, Шпанију, Филипине, Мексико, Кубу и Сједињене Државе.[7] Преношењем оперете између различитих земаља, културни космополитизам се појавио у претходном веку.[8] Оперета је као жанр изгубила наклоност 1930-их и уступила место модерном музичком позоришту.[9] Важни композитори оперета су Јохан Штраус, Жак Офенбах, Франц Лехар и Франсиско Алонсо.
Remove ads
Дефиниције
Термин оперета настаје средином осамнаестог века у Италији и први пут је признат као самосталан жанр у Паризу око 1850. године.[3] Kастил-Блејзов Dictionnaire de la musique moderne модерне тврди да овај термин има дугу историју и да је Моцарт био један од првих људи који је омаловажавајуће употребио реч оперета,[7] описујући оперете као „одређене драматичне абортусе, те минијатурне композиције пуне смећа у којима се налазе само хладне песме и двостихови из водвиља「.[10] Дефиниција оперете се мењала током векова и креће се у зависности од историје сваке земље са жанром.[9] Често се користи да се односи на комаде који подсећају на Офенбахове једночинке у супротности са његовим композицијама у пуној дужини, „опера-буфе「.[3] Офенбах је измислио ову уметничку форму као одговор на репресивне законе француске владе у вези са инсценацијама дела која су била већа од једног чина или су садржала више од четири лика.[5]
Remove ads
Историја
Оперета је постала призната као музички жанр око 1850. године у Паризу. Године 1870. центар за оперету се померио у Беч када је Париз пао у руке Пруса.[3] Форма оперете је наставила да се развија током Првог светског рата.[3]
Постоје неке заједничке карактеристике међу оперетама које су цветале од средине 1850-их до раних 1900-их, почевши од француске опере-буфе.[11] Они садрже говорне дијалоге испреплетене између музичких нумера, а често су главни ликови, као и хор, позвани да учествују, иако је музика у великој мери изведена из оперских стилова 19. века, са нагласком на мелодијама које се могу певати.[6] Оперета у двадесетом веку је сложенија и достигла је свој процват у Аустрији и Немачкој.[7]
Оперета је претеча модерног музичког театра или „мјузикла「.[12] У првим деценијама 20. века, оперета је наставила да постоји упоредо са новијим мјузиклима, при чему је свака музичка форма утицала на другу.
Remove ads
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads