Опсада Белфора

Опсада Белфора (3. новембра 1870-17. фебруара 1871), немачка победа у француско-пруском рату.

Опсада Белфора
Део Француско-пруског рата
Белфор после опсаде (1871).
Време 3. новембар 1870 — 17. фебруар 1871. Место Белфор, Француска Исход Немачка победа. Територијалне промене Белфор освојен.
Сукобљене стране
Француска	Пруска
Команданти и вође
Пјер-Мари Данфер-Рошро	Удо Тресков
Јачина
17.000 и 341 топ[1]	24.000 и 97 топова[1]
Жртве и губици
4.745 мртвих и рањених[1]	2.114 мртвих и рањених[1]

Позадина

Белфор се налази између Вогеза и Јуре у такозваним Бургоњским вратима. Вобан га је утврдио 1686 са 5 бастионских фронтова и 2 рога (хорнверка), а два пута је опсађиван у Наполеоновим ратовима (1814. и 1815). После Наполеонових ратова Белфору је придаван велики значај за одбрану Француске. Тврђава је 1825-1838. ојачана са два бастионска утврђења, повезана бедемом. Западно од Белфора подигнуто је 1865-1870. још једно бастионско утврђење, чиме су затворена Бургоњска врата.^[1]

У почетку француско-пруског рата (1870) почела је изградња форова Белви, От Перш и Бас Перш, да би се због појаве олучне артиљерије главна одбрана пренела испред бедема, на делове земљишта који су били најпогоднији за напад. Утврђена су и 4 оближња села (Перуз, Данжутен, Бавије и Есер). Посада Белфора (око 17.000 људи) имала је 341 топ, од тога 137 изолучених. Муниције и хране за посаду и становништво било је скоро за 5 месеци. Радови на утврђивању града извођени су неометано три и по месеца (до 3. новембра 1870), када су га Немци блокирали.^[1]

Опсада

Пошто је освојио висове код Есера и Бавијеа и ту изградио положаје за артиљерију, немачки генерал Удо Тресков, командант немачког опсадног корпуса, отпочео је 3. децембра артиљеријски напад са 50 тешких топова, али то није могло натерати браниоце на предају. Тресков је стога продужио артиљеријски фронт на леву обалу Савуреза. Подршком надмоћне артиљерије Немци су препадом заузели село Данжутен. Од 9. јануара 1871. скоро свакодневно су бомбардована утврђења и град са три артиљеријске групе, код Есера, Бавијеа и са виса Бомон. Бројно стање пешадије опсадног корпуса у међувремену је нарасло на 15.000 људи, али је Тресков скоро половину снага морао да употреби за заштиту опсаде према западу, па није могао да предузме јуриш на тврђаву. После битке на Лизени (15-17. јануара), настављена је опсада са појачаним снагама (24.156 људи), село Перуз освојено је 21. јануара, и отпочела је изградња нове паралеле (приступног рова) за напад на форове От Перш и Бас Перш. Напад из прве паралеле 26. јануара, због снажног отпора бранилаца, није успео. Потребна је била изградња друге паралеле. Французи су још пре њеног завршетка евакуисали те форове.Немци су их заузели 8. фебруара, а 14. фебруара концентрисали су 97 тешких топова да наставе напад. Сутрадан, пуковник Пјер-Мари Данфер-Рошро, командант Белфора, по наређењу своје владе је понудио капитулацију.^[1]

Последице

За време троипомесечне опсаде Белфор је бомбардован 49 дана. Посада је 17-18. фебруара са оружјем и пољским топовима напустила тврђаву. Браниоци су изгубили 4.745 људи, а нападачи 2.114. Белфор је поново враћен Француској 5. априла 1873. Успешна одбрана Белфора имала је велики утицај на даљу изградњупојасних тврђава и на концепцију утврђивања у Француској. На граници према Немачкој подигнута је утврђена линија, у којој је Белфор био појасна тврђава са два појаса форова, тј. њен источни пиво (главни ослонац).^[1]