Оптеруша

Оптеруша (алб. ) насељено је место у Србији, у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 1.911 становника.^[а]

Оптеруша
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Призренски
Општина	Ораховац
Становништво
— 2011.	1.911
Географске карактеристике
Координате	42° 22′ 18″ С; 20° 42′ 56″ И
Временска зона	(), лети ()
Оптеруша Оптеруша на карти Србије

Овде се налази црква Светог Ђорђа.

Географија

Насеље је збијеног типа, и делом лежи у долини, а делом у страни брежуљка југоисточно од Ораховца, од којег је удаљено око 8 километара. Северно од села се уздиже брдо Милановац, а источно и западно пружају се питоми брежуљци. Јужно од села се простире долина према суседном селу Ретимљу. Подножјем брда Милановца води пут од Ораховца према Сувој Реци и повезује Оптерушу са тим градовима и суседним селима Зочиштем и Великом Хочом.

Историја

На једном узвишењу, на периферији села према северу, налази се гробље. У њему се налази неколико камених плоча у које су урезани крстови. У гробљу су зидине цркве Светог Ђорђа. Јужно од села, на једном узвишењу, била је црква Светог Спаса, о којој мештани не знају ни када је подигнута ни када је срушена. На њеним рушевинама је 1925. подигнута нова, која је покривена црепом и омалтерисана, па нема фресака. У селу се налази и црква Светог Николе, обновљена 1934. године.

У Оптеруши је 1979. године радила четвороразредна основна школа, истурено одељење матичне школе из Зочишта. У њој се изводила настава на српском и албанском језику, али миграција српског становништва је довела до смањења српских ученика.^[1]

Становништво

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након напада на Ораховац 1998. године Срби напуштају Оптерушу.

Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године

Етнички састав према попису из 1961.[2]‍
Албанци			809	73,4%
Срби			264	24,1%
Роми			24	2,2%
Укупно: 1.097

Етнички састав према попису из 1981.[3]‍
Албанци			1.655	89,9%
Срби			173	9,4%
Роми			12	0,6%
Укупно: 1.841

Етнички састав према попису из 2011.[4]‍
Албанци			1.905	99,7%
Ашкалије			6	0,3%
Укупно: 1.911

Број становника на пописима:

Демографија[5] Година Становника 1948. 912 1953. 1.011 1961. 1.097 1971. 1.345 1981. 1.841 1991. 2.177

Порекло становништва

У Оптеруши је 1979. године било око 180 кућа, од којих су 27 српске, 4 циганске, а остало албанске. Четрнаест српских кућа се доселило из суседних села, осам некада давно из Пагаруше, четири некада давно из Братотина и две из Велике Хоче 1917. године. Преци седам кућа су се доселили из Дебра после Велике сеобе Срба.

Српски родови:

• Банзић, седам кућа. Преци су им се доселили из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Славе Митровдан, мала слава Свети Јован.^[6]
• Божанић, осам кућа. Преци су им се некада давно доселили из суседног села Пагаруше. Тамо су се презивали Јовановић, па су дошавши у Оптерушу узели ново презиме. Славе Ђурђиц, мала слава Ђурђевдан.
• Бурзић, шест кућа. Не чувају предање о пореклу. Славе Аранђеловдан, мала слава Свети Аранђео.
• Васић, четири куће. Доселили су се некада давно из Братотина. Славе Никољдан, мала слава Свети Никола летњи.
• Симић, две куће. Доселили су се из Велике Хоче 1917. године. Славе Никољдан, мала слава Госпођиндан.^[7]

Види још

• Црква Светог Ђорђа у Оптеруши
• Напад на Ораховац
• Општина Ораховац

Напомене

1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.