Врањска Бања

Врањска Бања је градско насеље и седиште истоимене градске општине Града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 4.260 становника. Бања се налази на надморској висини од 400 m. Насеље је окружено планинама које припадају средишној зони старих громадних планина и котлина. У близини Бање се издижу планине: Бесна Кобила (1.922 m), Патарица (1.672 m), Српска Чука (1.415 m).

Врањска Бања
Специјална болница за рехабилитацију
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Град	Врање
Градска општина	Врањска Бања
Становништво
— 2022.	4.260
Географске карактеристике
Координате	42° 33′ 11″ С; 21° 59′ 19″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	498
Врањска Бања Врањска Бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	17542
Позивни број	017
Регистарска ознака

Историја

До 1965. ово насеље је било седиште Општине Врањска Бања коју су чинила насељена места: Бабина Пољана, Бујковац, Црни Врх, Дуга Лука, Изумно, Клисурица, Корбевац, Корбул, Крива Феја, Кумарево, Лева Река, Липовац, Несврта, Паневље, Превалац, Првонек, Себеврање, Сливница, Стари Глог, Топлац и Врањска Бања. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Врање, а након што је Врање добило статус града, Врањска Бања поново је постала општина. Такође ова бања је најтоплија бања у Европи.^[1]

Спомен плоча

Ова градска општина је правно настала изменом Статута Града Врања 10. новембра 2010. године, а који је усвојен на Скупштини града Врања 28. децембра 2010. године. У наредном периоду следи конституисање свих органа власти градске општине. Статутом Града Врања је одређено која насељена места чине градску општину Врањска Бања.

Један од мостова преко реке Бањштице

Иначе покушаји формирања општине Врањска Бања трају од њеног укидања 1965. године, али су сви покушаји били безуспешни. Доношењем најновијег Закона о територијалној организацији Републике Србије донесеним 27. децембра 2007. године некадашња општина Врање је добила статус града па је тако добијена могућност за формирање општине Врањска Бања као градске општине града Врања.

Нова градска општина Врањска Бања има у свом саставу сва насеља која је имала до њеног укидања 1965. године, а то су: Врањска Бања (као насеље градског типа), Бабина Пољана, Бујковац, Дуга Лука, Изумно, Клисурица, Корбевац, Корбул, Крива Феја, Кумарево, Лева Река, Липовац, Несврта, Паневље, Првонек, Превалац, Себеврање, Сливница, Стари Глог, Топлац и Црни Врх.

Територија општине

Овде се налазе Основна школа "Предраг Девеџић" Врањска Бања, Железничка станица Врањска Бања и Вила Цакић.

Култура

Врањска Бања је од давнина била центар разних културних дешавања. У току целе сезоне у Бањи су непрестано радиле позоришне групе. Било је више позоришних група, са различитим репертоарима. Извођена су драмска дела из српске књижевности „Коштана「, Хасанагиница, Зона Замфирова, Покондирена тиква. У предратном периоду у ресторану „Босна「 глумио је и познати уметник Петре Прличко. Хонорар су добијали од публике у виду добровољног прилога, а са програмом су наступали у свим бањским хотелима.^[2] „Феник「, чардак од дрвених греда и покривен црепом био је на месту где се данас налази Споменик палим борцима 1941-1945г. Бањски државни оркестар је сваког јутра од седам до осам сати са феника свирао Будилицу од 11-12сати пред Државним хотелом, а поподне од 17-19 у парку.

Бањски извор

Културни живот је употпуњаван и фолклорним играма где су се посебно истицале Косара Стојановић и Добрила Стошић –Јоксић. У Бањи је 1937. године певала Радојка Живковић.^[3] На почетку 20. века у Врањској Бањи је певала чувена певачица Малика Јеминовић. Циганка плаве косе, плавих очију сан свих мушкараца у овом делу Србије. Била је надалеко позната као Борина Коштана. Удата за Асана у циганској махали на десној обали Бањштице није ишла да проси као друге Циганке, већ је својом песмом дочекивала виђене Врањанце и богаташе. Стални гост Бање био је чувени књижевник Бора Станковић. Малика је певала пред Бориним уздахом „Е Коштан мори「. Њено певање побудило је интересовање многих музиколога.

Миодраг Васиљевић, музиколог, у два наврата слушао је Коштану како пева. После велике молбе успео је да забележи неке песме : „Хаџи-Гајка「,「Што си Лено「,「Жали дико「, „Славуј пиле「,「Из Бању иде „ и др.

Малика Јеменовић-Коштана своје последње дане провела је као певачица у вили „Босна「. Коштана је преминула 1948. године. Остало је у сећању само присно другарство Циганке са Бором Станковић и речи великог књижевника: „Слушај, ти бре, Коштана, ти си џилитала – за љубав бакшиша, певала и старом и младом, и аги и раги, а ја сам од тебе направио анђела и песму – девојку「.^[3] Њени унуци и праунуци су у протеклој другој половини 20. века били најбољи певачи врањског мелоса.

Овде се одржава манифестација Дани каранфила.

Демографија

У насељу Врањска Бања живи 4437 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,5 година (34,9 код мушкараца и 36,1 код жена). У насељу има 1719 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[4] Година Становника 1948. 2.108 1953. 2.362 1961. 2.735 1971. 4.088 1981. 5.004 1991. 5.779 5.693 2002. 5.882 6.332 2011. 5.347

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			4.118	70,01%
Роми			1.625	27,62%
Бугари			29	0,49%
Црногорци			4	0,06%
Македонци			4	0,06%
Хрвати			2	0,03%
Југословени			2	0,03%
Украјинци			1	0,01%
Немци			1	0,01%
непознато			25	0,42%

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 67       101 80+ 21       39 75—79 45       57 70—74 77       106 65—69 100       139 60—64 116       143 55—59 117       106 50—54 235       227 45—49 236       253 40—44 239       217 35—39 170       172 30—34 201       193 25—29 244       218 20—24 231       199 15—19 216       191 10—14 208       229 5—9 189       226 0—4 176       178 Просек : 34,9 36,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	450	532	677	1.094	1.209	1.471	1.719

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	217	371	280	480	170	135	41	15	5	5	3,42

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.315	585	1.579	100	30	21
Женски	2.361	392	1.582	292	70	25
УКУПНО	4.676	977	3.161	392	100	46

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	909	119	0	27	298
Женски	655	74	0	5	306
Укупно	1.564	193	0	32	604
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	17	49	60	44	69
Женски	1	4	54	31	10
Укупно	18	53	114	75	79
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	5	72	32	29
Женски	0	6	11	35	91
Укупно	6	11	83	67	120
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	63
Женски	5	0	0	22
Укупно	24	0	0	85

Галерија

Старе разгледнице

• 
  Некадашњи хотел Косово с почетка 20. века, из Завичајног одељења Библиотеке у Врању
• 
  Некадашњи изглед парка с почетка 20. века, из Завичајног одељења Библиотеке у Врању
• 
  Некадашњи изглед купатила с почетка 20. века, из Завичајног одељења Библиотеке у Врању
• 
  Некадашњи изглед цркве с почетка 20. века, из Завичајног одељења Библиотеке у Врању

Фотографије Врањеске Бање

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•