Општина Деспотовац

јединица локалне самоуправе Републике Србије From Wikipedia, the free encyclopedia

Општина Деспотовац
Remove ads

Општина Деспотовац се налази у Поморавском округу у Србији, око 130 југоисточно од Београда. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 18.278 становника[1] (према попису из 2011. било је 23.191 становник).[2] На територији општине се налази Манастир Манасија.

Укратко Општина Деспотовац, Административни подаци ...

Река Ресава протиче кроз овај крај па се и читав овај крај зове Ресава. Горњи ток Ресаве је живописан са кањонима и клисурама, а од села Двориште тече наредна 24 километра ка ушћу у Велику Мораву мирнијим током кроз плодну равницу.

Thumb
Положај општине Деспотовац у Поморавском округу
Remove ads

Насеља

Општина Деспотовац се састоји од 33 насеља од којих су Деспотовац и Ресавица градска насеља и 31 села.

Више информација Насеље, Број становника ...
Remove ads

Становништво

Више информација Демографија, Година ...
Више информација Етнички састав према попису из 2002.‍ ...
Remove ads

Географија

Општина Деспотовац се простире на површини од 623 километра квадратна. Обједињује 3 геоморфолошке средине: Бељаницу, Кучај и Моравску долину. Граничи се са 8 општина: на северу са Петровцем на Млави и Жагубицом, на истоку са Бором и Бољевцем, на југу са Параћином и Ћупријом, и на западу са Свилајнцем и Јагодином. Источни део је брдовито-планински, док је западни претежно равничарски. Најнижу надморску висину има село Јасеново (143 м), док је врх Бељанице (1.339 м) највиша кота општине Деспотовац.

Историјат

Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци (Војник) у повељи даровници кнеза Лазара, којом оснива манастир и властелинство Светог Успења Господњег у Раваници. У време турске владавине Деспотовац је обично село под именом Војник. По предању име је добио по великом броју војника који су из тог места отишли у Косовски бој. Неки историчари везују име Војник за пребивалиште војске деспота Стефана Лазаревића. У аустријским списима из 1783. године Војник (Деспотовац) има 30, 1819. 45 хришћанских кућа. Краљ Милан 16. јуна 1882. године доноси одлуку да се село Војник убудуће зове Деспотовац, у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, који је ту од 1407. до 1418. подигао Манастир Манасију. Истовремено, Деспотовац је проглашен за варошицу и седиште новог, Деспотовачког среза.

Remove ads

Образовање

Основним образовањем око 1.600 деце у општини Деспотовац бави се 5 основних школа:

  • Основна школа „Деспот Стефан Високи」 у Деспотовцу
  • Основна школа „Вук Караџић」 у Ресавици
  • Основна школа „Стефан Немања」 у Стењевцу
  • Основна школа „Стеван Синђелић」 у Великом Поповићу
  • Основна школа „Ђура Јакшић」 у Плажану.

Техничка школа Деспотовац је једина установа за средње образовање у Деспотовцу. Има образовне профиле: електротехничар рачунара, туристички техничар, конобар и кувар.

Remove ads

Култура

Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски」 основан је 1994. године с циљем да својим активностима задовољава интересе грађана Деспотовца у области културе. При Центру ради Театар „Ресава」 са сценом за децу и одрасле, а 2004. је формирана и фолклорна секција. У галерији Центра за културу и Манастирској воденици током године се организују бројне изложбе. Од 1986. године активно ради Удружење ликовних уметника „Манасија」,а чији су чланови били и Мирољуб Обрадовић Моб, Војислав Јакић и Драгутин Алексић. Културно-уметничко друштво „Бранислав Нушић」 основано је 1945. у Ресавици. Окупља око 150 чланова фолклорне, музичке и драмске секције. Осим редовних наступа широм Србије, КУД је имао велики број запажених гостовања у многим европским земљама.

Ресавска школа

Ресавска школа била је највећа и најбоље организована скрипторија српског средњег века и једна од истакнутих у Европи. Основао ју је деспот Стефан Лазаревић у својој задужбини Манасији,а руковођење поверио Константину Филозофу, свом биографу. Школа је основана с циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и превођених текстова црквене књижевности и да се учини измена тадашњег правописа. Иако је постојала свега десетак година (1427. престаје да постоји) била је и остала угледан споменик српске културе.

Библиотека

Народна библиотека Ресавска школа Деспотовац основана је 1966. Библиотека је смештена у најстаријој и најлепшој згради у граду која је грађена од 1901. до 1905. за потребе среског начелства, а током своје историје била је и дом здравља, суд и банка. Библиотека данас има 60.000 књига, богату завичајну збирку и више од стотину књига у сопственом издању.

Манифестације

  • април - Ресавска џипијада
  • мај - Мајске аматерске позоришне свечаности (Плажане)
  • јун - Ликовна колонија „Ресава」
  • јул - Ресавска моторијада
  • 21. јул - Градски вашар (Свети Прокопије)
  • јул - Ресава еко фест
  • 6. август - Дан рудара (Ресавица)
  • 19-28. август - Дани српскога духовног преображења
  • август - Витешки фестивал „Just out」
Remove ads

Привреда

Пољопривреда и шумарство

Пољопривредна делатност се обавља на око 25.000 хектара обрадивог земљишта. У пољопривредној производњи доминантно место заузима сточарство. Последњих година развија се и воћарска и повртарска производња. Скоро половина општине Деспотовац налази се под шумом. Најпространије и најквалитетније су букове шуме, потом храстове, четинарске и др.

Рударство

Рударство је најстарија грана привреде овог краја. Покренуто је одлуком српског Правитељства 1853. године, како би се тополивница у Крагујевцу, иначе једина индустрија тадашње Србије снабдевала „горећим материјалом」. Данас се, под називом Рудник мрког угља „Рембас 」 са 1.200 запослених, налази у саставу Јавног предузећа за експлоатацију угља са седиштем у Ресавици. Активне су јаме „Сењски рудник」, „Јеловац」 и „Стрмостен」, које годишње дају од 150.000 тона угља, највише за потребе Термоелектране „Морава」 у Свилајнцу.

Remove ads

Знаменитости

Природне лепоте

Види још

Референце

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads