Орашац (Лесковац)

За другa значења, погледајте страницу Орашац.

Орашац је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 456 становника.

Орашац
Панорама села
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Град	Лесковац
Становништво
— 2022.	456
Географске карактеристике
Координате	43° 03′ 11″ С; 22° 03′ 35″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	386
Орашац Орашац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	16202
Позивни број	016
Регистарска ознака

Географија

Удаљено 12 од Лесковца у правцу Суве планине. Налази се на магистралном путу који, у подножју Суве планине спаја три општине: Гаџин Хан, Власотинце и Бабушницу. Има око 150 кућа и представља административни центар минирегије коме гравитирају остала околна села. Терен на коме се налази је претежно брдовит, иначе се само село налази у ували опкољено брдима која предсављају подножје Бабичке горе. У селу се налази месна канцеларија градске управе Града Лесковца, пошта и Основна школа Јосиф Панчић.

Положај и тип села

Подигнут је на присојној страни усеклине коју је Орашачка река издубила у језерској површи. Од села ка истоку земшљиште се терасасто диже те је поменута усеклина све дубља, док је ка западу све плића због опадања надморске висине земљишта које прелази у алувијалну равницу Јужне Мораве. Последица оваквог положаја је згуснуто село, на једној гомили.

Етимологија

Назив села потиче од ораха којима погодује микроклима у удолини Орашачке реке, где су заклоњени од северних ветрова који доносе хладне таласе и омогућују ране појаве слана.

Хидрографске карактеристике

Кроз село протиче Орашачка река која је име добила по њему. Њене компоненте су Дрнска река и Бучје, које се састају изнад Орашца. У селу има кладенаца, бунара, водовода.^[1]

Демографија

У насељу Орашац живи 486 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (42,4 код мушкараца и 46,6 код жена). У насељу има 155 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,75.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2] Година Становника 1948. 741 1953. 812 1961. 804 1971. 743 1981. 728 1991. 655 651 2002. 582 595 2011. 525 2022. 456

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби			580	99,65%
Хрвати			1	0,17%
непознато			1	0,17%

Становништво према полу и старости^[4]

м ж ? 0       0 80+ 7       14 75—79 14       14 70—74 24       23 65—69 24       29 60—64 20       22 55—59 7       13 50—54 25       22 45—49 23       15 40—44 24       22 35—39 18       13 30—34 17       15 25—29 16       16 20—24 20       13 15—19 23       14 10—14 8       13 5—9 17       9 0—4 16       12 Просек : 42,4 46,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	115	130	148	169	167	163	155

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	14	44	16	21	28	21	7	3	1	0	3,75

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	262	71	170	21	0	0
Женски	245	26	177	40	2	0
УКУПНО	507	97	347	61	2	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	208	139	0	0	25
Женски	168	143	0	0	7
Укупно	376	282	0	0	32
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	11	12	1	6
Женски	0	1	5	0	1
Укупно	0	12	17	1	7
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	5	2
Женски	0	1	2	1	6
Укупно	0	1	3	6	8
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	4
Женски	0	0	0	1
Укупно	2	0	0	5

Галерија

• 
  Панорама села.
• 
  Водоток у селу.
• 
  Амбуланта.
• 
• 
• 
• 
•