Организација за европску безбедност и сарадњу
безбедносно оријентисана међувладина организација From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Организација за европску безбедност и сарадњу, скраћено ОЕБС (енгл. , скраћено ) — основана 1973. године као Конференција за европску безбедност и сарадњу, скраћено КЕБС (енгл. , скраћено ), светска је међународна организација која се бави питањима безбедности. У њен домен спадају питања као што су контрола наоружања, људска права, слобода штампе и слободни избори.[1] Већина од 3500 чланова особља ОЕБС-а је ангажована на задацима на терену, док око 10% је ангажовано у седишту организације у Бечу.
.svg)
ОЕБС је организација по Повељи Уједињених нација и циљ су јој рани наговештај и спречавање сукоба, руковођење кризним случајевима и послератовска обнова. Њених 57 чланица је из Европе, Кавказа, централне Азије и Северне Америке и покрива највећи део северне хемисфере.[1] ОЕБС је основан током Хладног рата као форума Истока и Запада.[2]
Мисија ОЕБС је била задужена за спровођење избора за председника републике и републички парламент на простору Косова и Метохије 6. маја 2012. године.
Remove ads
Историја
Препоруке разговора, у облику „Плаве књиге“, дале су практичне темеље конференцији у три фазе под називом „Хелсиншки процес“.[3] CSCE је отворен у Хелсинкију 3. јула 1973. године, са представницима из 35 држава. Фаза којом је успостављен концензус да се следи Плава књига је окончана за само пет дана. Фаза била је главна радна фаза и спроводила се у Женеви од 18. септембра 1973. до 21. јула 1975. Резултат фазе био је Хелсиншки завршни акт који је потписало 35 држава учесница током фазе , која се одржала у дворани Финландија од 30. јула - 1. августа 1975. Отворио ју је дипломата Свете столице кардинал Агостино Касароли, који је био председавајући конференције.
Путем своје Канцеларије за демократске институције и људска права (), посматра и процењује изборе у државама чланицама, како би се подржали поштени и транспарентни демократски процеси, у складу са међусобним стандардима којима је организација посвећена;[4] између 1994. и 2004. је послао тимове посматрача да надгледају више од 150 избора, обично се фокусирајући на изборе у демократијама у успону.[5] Године 2004, на позив владе Сједињених Држава, је развио процењивачку мисију, коју су чинили учесници из шест држава чланица -а, која је посматрала америчке председничке изборе те године и израдила извештај.[6] То је био први пут да су амерички председнички избори били предмет праћења -а, иако је та организација претходно надзирала америчке изборе на државном нивоу на Флориди и у Калифорнији, 2002. и 2003.[5] Процена из 2004. одвијала се у позадини контроверзног напора на поновном пребројавању гласова на америчким председничким изборима 2000. године,[5] а произашла је углавном из иницијативе 13 демократских чланова Представничког дома Сједињених Држава. Та група, у којој су били Барбара Ли из Калифорније и Едие Бернис Џонсон из Тексаса, иницијално је послала захтев за посматрачима избора Уједињеним нацијама, у писму Кофију Анану, генералном секретару УН, али је захтев одбијен.[4] Након тога, администрација председника Џорџа Буша млађег, преко Стејт департмента, на челу са државним секретаром Колином Пауелом, одговорила је на забринутост посланика позивом -ове мисије за праћење избора.[4]
Језици
Шест службених језика су енглески, француски, немачки, италијански, шпански и руски.[7]
Државе учеснице
signed Helsinki Final Act and Paris Charter
signed Helsinki Final Act only
non-signatory
partner for cooperation
- Чехословачка је била оригинални потписник
- Азијски партнер за сарадњу 2004-2012.
- је претходно користио назив „Бивша југословенска република Македонија“
Билатерални приоритети са државама учесницама
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads