Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 110 метара препоне за мушкарце

Освајачи олимпијских медаља у атлетици за мушкарце у дисциплини 110 метара препоне, приказани су у следећој табели. У овој дисциплини изразита је доминација америчких атлетичара. Они су од 92 могуће олимпијске медаље освојили 60 (на играма у Москви нису учествовали).

Резултати у табели су дати у секундама.

Олимпијске игре	Злато		Сребро		Бронза
Атина 1896. детаљи	Томас Кертис САД	17,6 ОР	Грантли Гулдинг  Уједињено Краљевство	17,6	два такмичара у финалу
Париз 1900. детаљи	Алвин Кренцлајн САД	15,4 СР	Џон Меклејн САД	15,6	Фред Молони САД	15,6
Сент Луис 1904. детаљи	Фредерик Шуле САД	16,0	Тадијус Шајдлер САД	16,3	Лесли Ешбернер САД	16,4
Атина 1906.[1]	Роберт Левит САД	16,2	Алфред Хили  Уједињено Краљевство	16,2	Винцент Дункер  Немачко царство	16,3
Лондон 1908. детаљи	Форест Смитсон САД	15,0 СР, ОР	Џон Гарелс САД	15,7	Артур Шо САД	15,8
Стокхолм 1912. детаљи	Фредерик Кели САД	15,1	Џејмс Вендел САД	15,2	Мартин Хокинс САД	15,3
Антверпен 1920. детаљи	Ерл Томсон Канада	14,8 СР, ОР	Харолд Барон САД	15,1	Фредерик Мари САД	15,1
Париз 1924. детаљи	Данијел Кинси САД	15,0	Сидни Аткинсон Јужноафричка Република	15,0	Стен Петерсон  Шведска	15,4
Амстердам 1928. детаљи	Сидни Аткинсон Јужноафричка Република	14,8	Стив Андерсон САД	14,8	Џон Колијер САД	14,9
Лос Анђелес 1932. детаљи	Џорџ Сејлинг САД	14,6	Перси Бирд САД	14,7	Доналд Финли  Уједињено Краљевство	14,8
Берлин 1936. детаљи	Форест Таунс САД	14,2 СР, ОР	Доналд Финли  Уједињено Краљевство	14,4	Фредерик Полар САД	14,4
Лондон 1948. детаљи	Вилијам Портер САД	13,9 ОР	Клајд Скот САД	14,1	Крејг Диксон САД	14,1
Хелсинки 1952.	Харисон Дилард САД	13,7 ОР	Џек Дејвис САД	13,7 ОР	Артур Барнард САД	14,1
Мелбурн 1956.	Ли Калхун САД	13,5 ОР	Џек Дејвис САД	13,5 ОР	Џоел Шанкл САД	14,1
Рим 1960.	Ли Калхун  САД	13,98	Вили Меј  САД	13,99	Хејз Џоунс  САД	14,17
Токио 1964.	Хејз Џоунс  САД	13,67	Блејн Линдгрен  САД	13,74	Анатолиј Михајлов  Совјетски Савез	13,78
Мексико Сити 1968.	Вили Давенпорт  САД	13,33 ОР	Ервин Хол  САД	13,42	Еди Отоц  Италија	13,46
Минхен 1972.	Род Милберн  САД	13,24 СР	Ги Дри  Француска	13,34	Томас Хил  САД	13,48
Монтреал 1976.	Ги Дри  Француска	13,30	Алехандро Касањас  Куба	13,33	Вили Давенпорт  САД	13,38
Москва 1980.	Томас Мункелт  Источна Немачка	13,39	Алехандро Касањас  Куба	13,40	Александар Пучков  Совјетски Савез	13,44
Лос Анђелес 1984.	Роџер Кингдом  САД	13,20 ОР	Грег Фостер  САД	13,23	Арто Бригаре  Финска	13,40
Сеул 1988. детаљи	Роџер Кингдом  САД	12,98 ОР	Колин Џексон  Уједињено Краљевство	13,28	Тони Кембел  САД	13,38
Барселона 1992.	Марк Макој  Канада	13,12	Тони Диз  САД	13,24	Џек Пирс  САД	13,26
Атланта 1996. детаљи	Ален Џонсон  САД	12,95 ОР	Марк Крир  САД	13,09	Флоријан Шварцхоф  Немачка	13,17
Сиднеј 2000. детаљи	Анијер Гарсија  Куба	13.00	Теренс Трамел  САД	13.16	Марк Крир  САД	13.22
Атина 2004. детаљи	Љу Сјанг  Кина	12,91 СР	Теренс Трамел  САД	13,18	Анијер Гарсија  Куба	13,20
Пекинг 2008. детаљи	Дајрон Роблес  Куба	12,93	Дејвид Пејн  САД	13,17	Девид Оливер  САД	13,18
Пекинг 2012. детаљи	Аријес Мерит  САД	12,92	Џејсон Ричардсон  САД	13,04	Хансл Парчмент  Јамајка	13,12
Рио де Жанеиро 2016. детаљи	Омар Маклауд  Јамајка	13,05	Орландо Ортега  Шпанија	13,17	Димитри Баску  Француска	13,24
Токио 2020. детаљи	Хансл Парчмент  Јамајка	13,04	Грант Холовеј  САД	13,09	Роналд Ливај  Јамајка	13,10
Париз 2024. детаљи	Грант Холовеј  САД	12,99	Денијел Робертс  САД	13,09 (.085)	Рашид Бродбел  Јамајка	13,09 (.088)
Лос Анђелес 2028.

1. На десетогодишњицу првих модерних Олимпијских игара одржане су 1906. у Атини тзв. Олимпијске међуигре у организацији МОК-а. Медаље освојене на овим Играма се према тумачењу МОК-а службено не рачунају као олимпијске медаље.