Осипаоница

Осипаоница је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 2873 становника (према попису из 2011. било је 3560 становника).^[1]

Осипаоница
Стара звонара основне школе
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2022.	2873
Географске карактеристике
Координате	44° 32′ 16″ С; 21° 03′ 07″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	75
Осипаоница Осипаоница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11314
Позивни број	026
Регистарска ознака

Историја

Црква Светог арханђела Гаврила

Осипаоница лежи јужно од Смедерева. Први подаци о овоме насељу постоје из доба аустријске владавине. На карти из тога доба (1718—1739.) унето је насеље место . Касније се, у првим десетинама 19. века, у арачким списковима помиње Осипаоница која је имала 1818. године 57, а 1822. године 64 куће. У Осипаоници се налазила некада турска пошта и посада жандармерије. Цркву брвнару подигао је 1826. године кнез Милош Обреновић.^[2][3] По његовом наређењу градила су га двојица осуђеника из Лозовика. Храм је наводно подигнут на месту где је старином био манастир Лалић, а налазио се на међи два села, Осипаонице и Лугавчине. Та црква се зове и "Покајница", јер је кнез Милош хтео по народном предању да се искупи, што је дао да се убију његове слуге код тамошњих свињских обора, за које се доцније показало да су били невини.

Осипаоница се први пут помиње 1516. године и то у Смедеревском Дефтеру(попис становниства за време Турака).

Осипаоница је највеће село града Смедерева.

Године 1846. село је имало 147 кућа, а по попису из 1921. године у селу било 663 куће са 3448 становника.^[4]

Осипаоница није била одувек на данашњем месту. Село је, по предању, раније било источно од Језаве, између Језаве и Мораве, на месту, које се зове Старо Село.

Због врло честих поплава које су плавиле село и наносиле му велике штете, књаз Милош је наредио да се оно премести на леву обалу Језаве, на данашње место, где су им била имања.
У Старом Селу су се доселиле прве породице:
Радошевића и Грабћића (Петровића) које су становале у кућама сламарима. Предање вели да је у селу тада било само неколико кућа.

Најстарије породица Радошевићи, старином је из Старе Србије. Становали су у Старом Селу и за време Турака су бежали у Збег, северно од данашње Осипаонице.

Грабчићи (Петровићи) су старином из Грабовца (топлички). У старије породице убрајају се и Клапићи (Бранковићи) досељени из Баната. (наведени подаци од 1818-1925. године).^[5]

Овде се налазе ОШ „Херој Срба” Осипаоница, Црква Светог арханђела Гаврила у Осипаоници и Железничка станица Осипаоница.

Осипаоница у Првом светском рату

Почетком Првог светског рата Осипаоница се, као и остала села у смедеревском крају, налазила у граничном простору Србије Кроз њу је често пролазио,а неретко се и логорио у њој неки српски одред. У време Митровданског боја 1914. године поједини становници Смедерева су нашли уточиште у овом селу, бежећи од надируће аустро-угарске војске. Ипак, може се рећи да је живот у селу током 1914. и у првој половини 1915. године текао скоро нормално. Све установе, које су постојале у мирнодопским условима, радиле су и тих дана.

Немачка офанзива на Србију, на јесен 1915. године, врло брзо је дала резултате, неповољне по српску војску у смедеревском крају у оштрим борбама око 15. октобра 1915. године Шумадијска дивизија била је приморана да се из рејона Мале Крсне, преко Осипаонице, пребаци у рејон Сараораца. Тада је Осипаоница окупирана од стране аустро-угарске војске и та окупација трајала је све ло половине октобра 1918. године.

Процењује се да је у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године учествовало око 400 мештана Осипаонице. Ратне страхоте преживело је тек око 80 мобилисаних. Неколицина их је из рата изашла са високим војним одликовањима. Још више жртава било је у самом селу, међу цивилним становништвом. Процењује се да је од болести (махом тифус), глади и лоших услова за живљење страдало око 260 мештана, од чега је само у једној години рата (1916.) умрло 93 детета узраста до 15 година.^[6]

Демографија

У насељу Осипаоница живи 2861 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,9 година (40,0 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 1107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[7] Година Становника 1948. 4.616 1953. 4.887 1961. 5.237 1971. 5.199 1981. 5.514 1991. 5.430 4.702 2002. 4.071 5.107 2011. 3.560 2022. 2.873

Етнички састав према попису из 2002.‍[8]
Срби			3.987	97,93%
Роми			9	0,22%
Румуни			6	0,14%
Македонци			5	0,12%
Хрвати			4	0,09%
Црногорци			1	0,02%
Украјинци			1	0,02%
Руси			1	0,02%
Мађари			1	0,02%
непознато			54	1,32%

Становништво према полу и старости^[9]

м ж ? 18       31 80+ 23       46 75—79 66       111 70—74 103       153 65—69 118       136 60—64 90       105 55—59 102       103 50—54 174       142 45—49 175       158 40—44 105       121 35—39 132       98 30—34 99       124 25—29 147       127 20—24 143       123 15—19 144       118 10—14 143       117 5—9 136       127 0—4 110       103 Просек : 38,2 41,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	954	1.019	1.179	1.201	1.262	1.278	1.154

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	202	228	177	191	152	123	48	21	8	4	3,53

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.639	395	1.076	96	65	7
Женски	1.696	208	1.089	335	57	7
УКУПНО	3.335	603	2.165	431	122	14

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	841	310	0	1	270
Женски	350	195	0	0	56
Укупно	1.191	505	0	1	326
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	64	48	2	37
Женски	0	4	33	8	11
Укупно	3	68	81	10	48
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	17	10	8	13
Женски	0	4	3	10	20
Укупно	1	21	13	18	33
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	52
Женски	1	0	0	5
Укупно	6	0	0	57