Ото Олтвањи

From Wikipedia, the free encyclopedia

Ото Олтвањи
Remove ads

Ото Олтвањи (Нови Сад, 10. мај 1971) је српски писац, преводилац и стрипар. Најпознатији је по романима Црне ципеле и Кичма ноћи, жанровским причама, као и преводима америчке фантастике.[1]

Укратко Ото Олтвањи, Датум рођења ...

Биографија

Рођен је 1971. године у Новом Саду. Одрастао је у Суботици где је био активан на локалној стрипској и књижевној сцени.[2] Од 1991. живи у Београду. Студирао је енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Први роман, кримић флеминговског типа, послао је са шеснаест година новосадском „Дневнику“ и био прихваћен, а био је објављен две године касније под псеудонимом. Иако је објавио две приче у гласилу суботичког Друштва љубитеља научне фантастике „Метеор“ у другој половини осамдесетих, прва прича у некој службеној публикацији објављена му је у априлу 1993. године („Умирући лептир“, Знак Сагите бр. 2, Београд).

Од тада је објавио преко тридесет прича у часописима од Политикиног забавника до нишке Градине, те у антологијама од Тамног вилајета до Истинитих лажи.[3] Са илустратором Иваном Пејкићем радио је једну сезону ауторског серијала „Агенција за чудовишта“ за дечји лист Тик-Так. Писао је за часописе Време, Пресинг, Неон, Хупер и друге.

Објавио је романе Црне ципеле (2005) и Кичма ноћи (2010),[4][5] оба у издању Самиздата Б92.

Превео је књиге Златна крв Луцијуса Шепарда, Киша као метак Дејвида Шоа, This is Serbia Calling Метјуа Колина, Престоница насиља Џорџа Пелеканоса, као и Сва сирочад Бруклина, Не волиш ме још и Тврђава самоће Џонатана Летема.

Remove ads

Награде

Галерија

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads