Ениџе Вардар

Ениџе Вардар Γιαννιτσά
Главни градски парк у Ениџе Вардару
Административни подаци
Држава	Грчка
Периферија	Средишња Македонија
Округ	Пела
Општина	Пела
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	28.759
Географске карактеристике
Координате	40° 47′ 46″ С; 22° 24′ 52″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	42 m
Ениџе Вардар Ениџе Вардар на карти Грчке
Поштански број	581 00
Позивни број	23820-2
Регистарска ознака	EE
Веб-сајт

Положај

Ениџе Вардар се налази у северном делу Егејске Македоније, на 56 удаљености западно од Солуна. Град се налази у Солунском пољу са јужне стране планине Пајак. Надморска висина града је 40–50 .

Историја

Српски лист „Цариградски гласник」 је објавио јануара 1897. године објаву становника Јениџе Вардара Петра Пасхаловића. Петар је обавестио пријатеље и сараднике да је одлучио да своје досадашње презиме замени „старим породичним називом Гајевић」^[2]

У месту је септембра 1897. године са дозволом отворена српска основна школа шесторазредна. Чиниле су је мушка и женска школа. У прво време је уписано 70 ученика. Поред управитеља, радили су у њој учитељ и учитељица.^[3] Подсећања ради, прва молба за отварање школе у том месту Срби су поднели воденској црквеној власти 15. августа 1891. године. Молбу царским турским властима поднели су 8. фебруара 1892. године. Уследило је још неколико молби, на које није било потврдног одговора до 1897. године. Издала је власт 15. септембра 1897. дозволу под именом: „Дом напредка нарочито за србски народ у Јениџе Вардару」.

Remove ads

Становништво

Према бугарском географу и историчару, Василу Канчову, у Ениџе Вардару је 1900. године живело 5.100 Турака, 4.000 Словена хришћана, 300 Рома и 90 Јевреја..^[4] Код турског становништва је било Словена муслимана.^[5] Године 1924. принудно је исељено турско становништво у Турску и 1.887 Словена у Бугарску, углавном Бугарско приморје и Асеновград. На њихово место је насељен већи број грчких избегличких породица из Турске, укупно 4.848 особа. На попису из 1940. године Ениџе Вардар је имао 12.964 становника. Према статистици НОФ-а из 1947. године више од половине становништва Ениџе Вардара су чинили Словени.^[6]