Палоци

Палоци (мађ. ) су етничка група Мађара која је првобитно, по насељавању у Панонску низију живела у [северним деловима Мађарске, у области Фелфелд (мађ. ).

Плави Кров (мађ. ) на Матри 1.014 m

Географија

Ношња Палоца

Земља Палоца се простирала од Матре (мађ. ), планинског венца на северу Мађарске, и Бука (мађ. ), околина градова Хонт (мађ. ), Ноград (мађ. ), Хевеш (мађ. ), Боршод (мађ. ) и Гемер (мађ. ) па на југу до града Мако (мађ. ) на југоистоку Мађарске, отприлике педесетак насеља је у питању.^[1] Највећи градови где живе Палоци су:

• Ипољшаг (мађ. )
• Римасомбат (мађ. )
• Торнаља (мађ. )
• Филек (мађ. )
• Егер (мађ. )
• Мишколц (мађ. )
• Ђенђеш (мађ. )

Историја

Палоци се први пут спомињу у руским хроникама из 9. века, и то као Палоц – Куни који су остали у околини Кијева приликом мађарског насељавања карпатског басена. У току 11. и 12. века у мађарским документима се спомињу Куни које су Руси називали Половеци. Такође је нешто Палоца живело и на територији данашње Молдавије, али су се временом преселили на данашња станишта.^[2][3]

Палоци се први пут званично спомињу 1683. године. Главни разлог томе је што се никад нису признавали или опредељивали као посебна група већ су се утопили у мађарску већину. Бројност Палоца је приближно око 500.000, велика већина се данас сматра етничким Мађарима.

Барке

За Барке (мађ. ) се претпоставља да су једини сачувани оригинални остатак Палоца који су дошли у Панонску низију у 9. веку. Они, иако их је мали број, још чувају своју традицију. Живе у околини Озда (мађ. ) и Рима-Хангоњ (мађ. ) и Ходош (мађ. ) потока у Мађарској. Њихово име се први пут помиње 1833. године у овом облику. Барке су католичке вероисповести.

Култура и обичаји

Палоци су подељени у две групе, источне и западне и та подела се огледа у различитој народној ношњи, обичајима и народним играма. Разлог ове поделе је јак утицај словачке културе на западне Палоце, нарочито током 17. и 18. века.

Што се језика тиче Палоци су подељени у седам различитих група; имају седам различитих говорних карактеристика.^[4][5][6]

Главни извор прихода им је било прављење меда (пчеларство), ракије (мађ. ) и пекмеза. Од стоке су имали полудивље животиње, које су држали на слободној испаши и чак су и у првој половини 20. века користили волове за вучу и обраду земљишта.

У узгоју култивисаних биљака, житарица и воћа, Палоци су увек пуно пажње посвећивали традицији и само су у тачно одређеним данима обрађивали (садили, брали, секли, жњели) земљу.

Велики утицај на Палоце је имала њихова предхришћанска вера и традиција (донесена из азијских степа), која је била пуна духова, вештица, вампира и коју су прилагодили савременој хришћанској религији.^[7]

Види још

• Секељи
• Осети
• Алани
• Хајду (Мађари)
• Мађари
• Кумани
• Јаси