Паралово (Гњилане)

За другa значења, погледајте страницу Паралово.

Паралово (алб. или ) је насеље у општини Гњилане, Косово и Метохија, Република Србија. Налази се на путу између Приштине и Гњилана.

Паралово
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскопоморавски
Општина	Гњилане
Становништво
— 2011.	207
Географске карактеристике
Координате	42° 32′ 55″ С; 21° 21′ 54″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	850
Паралово Паралово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38250

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1931. године:^[1]

Српски родови:

• Перићи (5 кућа, славе Св. Никола), досељени у првој половини XVIII века из Житорађа код Владичиног Хана. Живели су мало у Прековцу.
• Милошевићи (3 куће, Св. Никола). Старина и време досељавања као код Перића.
• Дибоковци (7 кућа, Св. Никола). Старина им је у Маревцу код Косовске Каменице. Око 1760. године избегли испред Арбанаса и у Паралову настањени као чифчије.
• Младеновци (6 кућа, Св. Игњат), досељени из Великог Алаша код Липљана после Дибоковаца.
• Живинци (4 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова, одакле су одсељени у северну Србију. У Паралово досељени око 1760. године.
• Стаменковци (7 кућа, Св. Никола), досељени из Ђаковице у Метохији око 1760. године.
• Мечкари или Ђурчићи (1 кућа, Св. Никола), досељени око 1790. године из Зебнице, од рода Ђурчића. Даља старина им је у Тиринцу код Косовске Каменице.
• Мечкаровци (2 куће, Св. Петка), пресељени око 1810. године из Маревца да не би прешли у ислам, на што су их терали Арбанаси. Њиховом претку су Албанци и девојку давали само да се потурчи.
• Дошљаци (6 кућа, Св. Арханђео), досељени из Буковице код Липљана око 1810. године.
• Штрбићи (7 кућа, Св. Никола); пресељени из Грађеника из истоименог рода око 1810. године. Ускоро по досељењу једна кућа овог рода је прешла у ислам.
• Жеглиговићи (2 куће, Св. Ђорђе Алимпије); досељени из Сливова око 1810. године. Старином су из кумановског краја.
• Јакочеви (7 кућа, Св. Арханђео), досељени из Криве Паланке око 1810. године.
• Петковци (5 кућа, Св. Никола), досељени из Зебинца око 1820. године.
• Копиљаци (2 куће, Св. Петка); пресељени око 1860. године из Маревца.
• Цекићи (3 куће, Св. Лука); пресељени око 1860. године из Маревца, због албанског зулума.
• Вучини (2 куће, Св. Никола и Св. Арханђео) су непознате старине. Св. Арханђела су примили као заветину, пошто су пронашли једно од своје изгубљене деце.
• Симићи (1 кућа, Св. Петка) су непознате старине.

Албански мухаџирски родови:

• Досељени из јабланичког и топличког округа 1878. године.

Становништво

Демографија[2]
Година	Становника
1948.	770
1953.	816
1961.	937
1971.	1.010
1981.	990
1991.	850

Попис 2011.

Попис 2011.‍
Срби			126	60,87%
Албанци			81	39,13%
укупно: 207

Сеоска школа „Свети Сава「 има осам ђака. Српско становништво у Паралову чине углавном старији људи. Баве се гајењем воћа и поврћа и живе под константним вербалним претњама, са захтевима да напусте своје домове, уз физичке нападе. Чести су и упади на српске поседе, крађе, сеча шума, на шта тамошња полиција и правосуђе, у случају пријаве, реагују наплаћивањем новчаних казни угроженим Србима, због ремећења јавног реда и мира својим присуством.^[3]