Парк природе

Парк природе је простор добро очуваних природних одлика хидрографије, педологије, флоре и фауне, као и геоморфолошки и геолошких карактеристика рељефа. У њему преовлађују природни екосистеми и промене су сведене на минимум, док се у управљању негује одрживи екотуризам.^[1] Први парк природе у Европи основан је 1932. године у пограничном простору Пољске и Словачке, као Пјенински парк природе.^[2]

Парк природе Златибор

Међународна дефиниција

Парк природе је углавном хијерархијски нижи ниво од националног парка, са којим дели доста сличности. Разлике се огледају у следећем^[3]:

• управљање је поверено јединицама локалне самоуправе (општине, градови, регије)
• ниво заштите (према категоризацији МУЗП-a паркови природе спадају у категорије IV, V и VI)
• број посетилаца није нужно ограничен
• намена осим заштите природе може бити и рекреативно-туристичка

У Србији је према Закону у парку природе забрањена је свака привредна и друге делатност, као и било каква деловање којима се угрожавају његова вредности и карактеристике. Мере заштите, начин обављања привредних делатности и коришћење природних вредности у парку природе, ближе се утврђују актом о проглашењу заштићеног подручја.^[4]

Паркови природе у Србији

Главни чланак: Паркови природе Србије

У најстарије паркове природе на простору Србије, проглашене средином 1970-их убрајају се Панонија и Зобнатица. Сићевачка клисура проглашена је за парк природе 1977. године, а језеро Палић 1982. године.

• 
  Парк природе Панонија
• 
  Парк природе Палић
• 
  Парк природе Сићевачка клисура
• 
  Парк природе Велики Јастребац

У Србији постоји укупно 22 парка природе и три која су у поступку заштите (Полој, Букински храстик и Мојстирско-драшке планине). Најмлађи парк природе је Велики Јастребац, проглашен 2024. године.^[5]

Види још

• Заштићено подручје
• Национални парк