Награда „Печат времена”

Награда „Печат времена” је годишња награда коју је установио часопис Печат 2011. године. Додељује се у две категорије, за књижевност и за науку и друштвену теорију.

Награда „Печат времена”
Додељује се за	књижевност и науку и друштвену теорију
Додељује	Печат (часопис)
Локација	Београд
Земља	Србија
Прво додељивање	2011.; пре 14 година (2011)

Награде се према замисли утемељивача награде, додељују се ауторима, односно делима која су током једне календарске године значајно обележила национално књижевно стваралаштво, као и области националних друштвено-историјских, културолошких, филозофских и ширих теоријских и политичких истраживања. Награду „Печат времена” чине Повеља и новчани износ. Уручење се приређује 12. маја, на дан Светог Василија Острошког, у Југословенској кинотеци, у Узун Мирковој.^[1]

Добитници

Награда за књижевност

• 2011 — Матија Бећковић, за књигу Пут којег нема.^[2]
• 2012 — Рајко Петров Ного, за књигу Запиши и напиши.
• 2013 — Милован Данојлић, за књигу Писма без адресе.
• 2014 — Иван Негришорац, за књигу Камена чтенија.
• 2015 — Никола Маловић, за књигу Једро наде.
• 2015 — Славица Гароња, за књигу Повратак у Аркадију.
• 2016 — Владимир Кецмановић, за роман Осама.^[3]
• 2017 — Лабуд Драгић, за роман Кукавичја пилад.
• 2017 — Мирослав Максимовић, за збирку поезије Бол.
• 2018 — Радован Бели Марковић, за роман Плава капија.
• 2019 — Гојко Ђого, за збирку песама Клупко.^[4]

Награда за науку и друштвену теорију

• 2011 — Милорад Екмечић, за књигу Дуго кретање између клања и орања – Историја Срба у новом веку (1492–1992).^[5]
• 2012 — Чедомир Попов, за књигу Грађанска Европа (1770–1914) III – Друштвена и политичка историја Европе (1871–1914).^[6]
• 2013 — Мило Ломпар, за књигу Дух самопорицања.
• 2013 — Славенко Терзић, за књигу Стара Србија – драма једне цивилизације.^[7]
• 2014 — Василије Крестић, за књигу Срби у Угарској 1790–1918.^[8]
• 2015 — Злата Бојовић, за књигу Историја дубровачке књижевности.
• 2015 — Слободан Вуковић, Етика западних медија. Антисрпска пропаганда и „хуманитарна“ интервенција.^[9]
• 2016 — Милован Витезовић, за књигу Вук наш насушни.^[10]
• 2017 — Миломир Степић, за књигу Геополитика – Идеје, теорије, концепције.^[11]
• 2018 — Борис Булатовић, за књигу Оклеветана књижевност.^[12]
• 2018 — Радослав Гаћиновић, за књигу, Насиље над Србима у 20. вијеку.
• 2019 — Живадин Јовановић, за дело 1244 – кључ мира у Европи.
• 2019 — Владо Стругар, за књигу Југословенски 1. децембар 1918. године.