Василије Крестић

Василије Крестић (Ђала, 20. јул 1932) српски је историчар, универзитетски професор и академик. Крестић је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и редовни члан САНУ.^[1]

Василије Крестић
Датум рођења	(1932-07-20)20. јул 1932. (93 год.)
Место рођења	Ђала, Краљевина Југославија

Биографија

Основну школу похађао је у месту рођења а гимназију у Зрењанину.

Пре него што се посветио науци Крестић је био активан одбојкаш, наступао је за Партизан где је био члан првих послератних шампионских генерација београдских црно–белих, а потом и за суботички Спартак. Био је и репрезентативац Југославије.^[2]

Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1957. На истом факултету докторирао је 1967.^[1] са темом „Хрватско-угарска нагодба 1868. године“.

За доцента је изабран 1967, за ванредног професора 1973, а за редовног 1979. године. Од 1981. је шеф Катедре за националну историју Новог века. У пензији је од 1997.^[3]

За дописног члана САНУ изабран је 1981. а за редовног 1991. године. Од 1982. до 2023. био је директор Архива САНУ. Члан Председништва САНУ је од 1995. Секретар Одељења историјских наука постао је 1998. године.^[4] Био је један од два кандидата за председника САНУ 2007. године.^[5]

Василије Крестић на слици Петра Омчикуса.

Ради научног усавршавања и научног истраживања боравио је у Будимпешти, Бечу, Мајнцу, Прагу, Москви и Бону. Његово научно интересовање везано је за шири простор јужнословенских земаља у раздобљу од XVIII до XX века. Као познавалац аустријских архива више година био је члан експертског тима Србије који је радио на рестаурацији архивске грађе однете из Србије током Првог и Другог светског рата.^[6]

Учествовао је у писању Меморандума САНУ.^[6]

Неколико година био је главни и одговорни уредник „Историјског гласника”, органа Историјског друштва Србије. Члан је редакције „Зборника за историју” Матице српске. Покренуо је „Зборник за историју Срба у Хрватској”, чији је одговорни уредник. Учествовао је на многим научним скуповима у земљи и иностранству на којима је подносио саопштења.

Бави се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје. Његова књига „Геноцидом до велике Хрватске” имала је седам издања на српском, два на енглеском, једно на француском и руском језику.^[7]

Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју.^[6] Из тих области написао је и објавио више од 250 радова (монографија, студија, чланака, расправа и есеја ). Међу значајнијим делима је „Срби у Угарској (1790-1918)“.^[8] Његова изабрана дела у 15 књига објављена су 2022. године.^[9]

Радови су му превођени и објављени на енглеском, француском, немачком, мађарском, чешком, бугарском и грчком језику.

Василије Крестић је члан Сената Републике Српске од 1996. године.

Награде

Носилац је више друштвених награда и признања:^[1]

• Октобарска награда града Београда, за дело Историја српског народа у Хрватској и Славонији 1848–1914, 1992.^[10]
• Награда Вукове задужбине, за књигу Грађа о Србима у Хрватској и Славонији (1848–1914), 1997.
• Награда „Изванредни Златни беочуг”, за животно дело, 2001.^[11]
• Награда „Браћа Карић”, 2004.
• Награда „Душан Баранин”, за књигу Бискуп Штросмајер: Хрват, великохрват или Југословен, 2006.
• Награда „Дејан Медаковић”, за књигу Историчар у времену преломних и судбинских одлука, 2011.
• Награда „Печат времена”, за књигу Срби у Угарској 1790–1918, 2014.
• Награда „Теодор Павловић”, за књигу Срби у Угарској 1790–1918 и за животно дело, 2014.
• Награда „Владимир Ћоровић”, за животно дело, 2016.^[12]
• Награда „Михајло Пупин” Аутономне покрајине Војводине, 2021.^[13]

Одабрана дела

• Крестић, Василије (1968). „Хрватске политичке странке и Уједињена омладина српска до 1868. године”. Уједињена омладина српска: Зборник радова. Нови Сад; Београд: Матица српска; Историјски институт. стр. 317—322.
• Крестић, Василије (1969). Хрватско-угарска нагодба 1868. године. Београд: САНУ.
• Крестић, Василије (1969). „Југословенска политика Јосипа Јурја Штросмајера”. Историјски гласник. 22 (1): 9—30.
• Крестић, Василије (1980). Историја српске штампе у Угарској 1791-1914. Нови Сад: Матица српска.
• Крестић, Василије (1981). „Срби у Хабсбуршкој Монархији 1849-1868”. Историја српског народа. 5 (2). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 107—150.
• Крестић, Василије (1983). „Политички, привредни и културни живот у Хрватској и Славонији”. Историја српског народа. 6 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 375—431.
• Krestić, Vasilije (1983). Srpsko-hrvatski odnosi i jugoslovenska ideja 1860-1873: Studije i članci. Beograd: Narodna knjiga.
• Крестић, Василије (1983). „Српска мемоарска литература о револуцији 1848-1849. године”. Срби и Мађари у револуцији 1848—1849. године. Београд: САНУ. стр. 165—177.
• Крестић, Василије (1987). „Политика Срба из Угарске према Мађарима од 1849. до 1867. године”. Српско-мађарски односи и сарадња 1848-1867. Београд: САНУ. стр. 95—105.
• Krestić, Vasilije (1988). Srpsko-hrvatski odnosi i jugoslovenska ideja u drugoj polovini XIX veka. Beograd: Nova knjiga.
• Крестић, Василије (1991). „О називу језика у прошлости Хрватске”. Зборник о Србима у Хрватској. 2: 225—258.
• Крестић, Василије; Љушић, Радош (1991). Програми и статути српских политичких странака до 1918. године. Београд: Књижевне новине.
• Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Политика.
• Krestić, Vasilije (1997). History of the Serbs in Croatia and Slavonia 1848-1914. Belgrade: BIGZ.
• Крестић, Василије (1994). Из историје Срба и српско-хрватских односа: Студије, чланци, расправе и есеји. Београд: БИГЗ.
• Крестић, Василије (1995). Грађа о Србима у Хрватској и Славонији (1848-1914). 1. Београд: БИГЗ.
• Крестић, Василије (1995). Грађа о Србима у Хрватској и Славонији (1848-1914). 2. Београд: БИГЗ.
• Михајловић, Коста; Крестић, Василије (1995). Меморандум САНУ: одговори на критике. Београд: САНУ.
• Крестић, Василије (1998). Геноцидом до Велике Хрватске. Нови Сад-Београд: Матица српска, Архив Србије.
• Krestić, Vasilije (1998). Through Genocide to a Greater Croatia. Belgrad: BIGZ.
• Krestić, Vasilije (2001). La grande Croatie: Le génocide comme projet politique. Lausanne: L'Age d'Homme.
• Крестић, Василије (2001). Бискуп Штросмајер у светлу нових извора. Београд: САНУ.
  • Крестић, Василије (2002) [2001]. Бискуп Штросмајер у светлу нових извора (2 изд.). Нови Сад: Прометеј.
• Крестић, Василије (2003). Из прошлости Срема, Бачке и Баната. Београд: Српска књижевна задруга.
• Крестић, Василије (2006). Бискуп Штросмајер: Хрват, великохрват или Југословен. Јагодина: Гамбит.
• Крестић, Василије (2007). „Бискуп Штросмајер и литургија на старословенском језику у Црној Гори и Србији”. Зборник о Србима у Хрватској. 6: 125—150.
• Крестић, Василије (2013). Срби у Угарској 1790-1918. Нови Сад: Матица српска.
• Крестић, Василије (2015). „Срби у Угарској у време Првог светског рата”. Срби и Први светски рат 1914-1918. Београд: САНУ. стр. 45—61.
• Крестић, Василије (2015). „Хрватске претензије на Босну и Херцеговину”. Зборник о Србима у Хрватској. 9: 229—251.
• Крестић, Василије (2016). Запамћења. Нови Сад: Матица Српска.
• Крестић, Василије; Михајловић, Коста (2017). Меморандум САНУ: 30 година после. Београд: Новости.
• Крестић, Василије; Радојевић, Мира (2017). Јасеновац. Београд: САНУ.
• Крестић, Василије (2017). Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину (PDF). Београд: САНУ.
• Крестић, Василије (2019). „Мајска скупштина 1848. године”. Срби у Угарској 1848-1918: од Mајске до Велике народне скупштине. Нови Сад: Матица српска. стр. 7—15.
• Крестић, Василије (2022). „Војводство Србија и Тамишки Банат није било круновина” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 106: 19—23.