Пештерска висораван

Пештерска висораван (позната и само као Пештер) је крашка висораван (надморска висина од 1150-1250) у југозападној Србији, југоисточно од Сјенице, а северозападно од Тутина.

Пештерска висораван
Географске карактеристике
Највиша тачка	Куљарски врх
Ндм. висина	1492 m
Координате	43° 03′ 04″ С; 20° 03′ 21″ И 43° 03′ 04″ С; 20° 03′ 21″ И
Географија
Пештерска висораван
Државе	Србија

Пештерска висораван је извориште тресета који својим био-потенцијалом спада у најквалитетнији тресет, како у Европи, тако и у свету. Богата је суватима за испашу оваца (крај је познат по производима који долазе од пештерско-сјеничких оваца или пештерско-тутинских оваца , попут пештерског сира). Пештерска висораван садржи и Пештерско поље (надморска висина од 1150), површине од 63 km². Пештерска висораван садржи многе понорнице, од којих је највећа Боровштица. Становништво чине Бошњаци и Срби, а има и нешто Албанаца на крајњем истоку области (према Космету).

Археолози Музеја Рас су 2013. пронашли остатке старословенских храмова на пештерској висоравни.^[1] На овом простору једва да постоје, ако уопште постоје, потомци првобитних становника који су живели на подручју Пештери пре 17. века. Током 18. века дошло је до значајних промена у структури становништва. Бурни историјски догађаји довели су до одласка аутохтоног становништва, отварајући простор за нове досељенике.^[2] Османлије су од 18. столећа на подручје Пештери плански насељавали албанске породице.

Галерија

• 
  Кравa на Пештери
• 
• 
• 
• 
• 

Види још

• Златиборски округ
• Рашки округ
• Рашка област