Сјеница
градско насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Сјеница је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Златиборском управном округу. Према попису из 2022. било је 12.989 становника. Данашњи град се развио из средњовековног трга и караванске станице Сенице на Дринском путу. Налазио се у жупи Сјеница и у њој је био један од дворова Немањића у средњовековној Србији.
.svg)
Remove ads
Градске знаменитости
Централни трг у Сјеници је Трг султаније Валиде, на ком се налази џамија Султан Валиде, која је пртоглашена за споменик културе.[1] Пешачка зона обухвата градско шеталиште и Омладински трг, на ком се налази себиљ,[2] реплика чувеног себиља на Башчаршији. У Србији су себиљи, осим у Сјеници, изграђени и у Београду, Новом Пазару[3] и Тутину.[4]
Географија
Сјеница се налази на западу Рашке области или Санџака. Налази се на путу Нови Пазар—Сјеница—Нова Варош који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом па има добре саобраћајне везе са истоком и западом Санџака.
Општина Сјеница се граничи са шест општина, и то Новим Пазаром, Тутином, Бијелим Пољем (Црна Гора), Пријепољем, Новом Вароши и Ивањицом. Површина општине је 1.059 km2.
Као посебне мање природно-географске целине истичу се Пештерска висораван и Сјеничка котлина. Нижи део Пештерске висоравни је Пештерско поље по којем је некада текла понорница Бороштица па је и по томе ово поље слично крашким пољима. Просечна надморска висина Пештерске висоравни је између 1.100 и 1.200 m. Сјеничку котлину чине њен обод и Сјеничко поље које има нижу надморску висину за 100 до 150 m од Пештерске висоравни. У овом делу се налази градско насеље.
Најнижи делови ове општине су Куманица на обали Лима 480 m, граница сјеничке и новопазарске општине у Белим водама 520480 m и у ушће реке Кладнице у Увац 905 m надморске висине. Цео простор је скоро ограђен планинама Голијом, Јавором, Златаром, Јадовником, Гиљевом, Жилиндаром, Нинајом, Тројаном, Сухаром.
На Пештерској висоравни присутне су специфичне хидрометеоролошке карактеристике па се због тога појављују екстремно ниске температуре и лети и зими. Тако је у граду Сјеници 26. јануара 1954. године забележена температура од минус 38,3 °C, док је 17. јуна 1989. године пао снег висине 15–20 cm. По брежуљцима око Сјеници пао је снег и 31. маја 1996. године. Слане се појављују и у јулу као што се то десило 12. јула 1935. године и 10. јула 1998. године, док су честе у јуну и августу.
Клима
Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у хладнија места Европе. Комплекс Пештерске висоравни је претежно планинског карактера. Године 2005. измерена је најнижа температура од -35 °C. У односу на све остале градове у Србији, Сјеница је један најхладнијих. Температура се мери на једном узвишењу изнад града (Радишића брдо), с обзиром да је у питању узвишење, многи не узимају у обзир да је у граду неколико степени нижа температура од оне која се мери у метеоролошкој станици.
Remove ads
Историја
.jpg)
Сјеница се први пут помиње 1253. године у повељи краља Уроша Немањића као место на дубровачком друму, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се налази место Царичина где је био летњиковац царице Јелене, супруге цара Стефана Душана. Ослобођење Сјенице Срби су покушали током Великог турског рата, између 1688. и 1690, као и 1737. године, оба пута у сарадњи са аустријском војском. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19. веку Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције, тако је било и у Првом српском устанку којим је руководио Карађорђе Петровић. На Ђурђевдан 1809. године, Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.
Средином 19. века, у време великих управних реформи, Сјеница је почела да добија на значају као место у којем су често боравили тадашњи новопазарски кајмаками и санџакбегови.[5] Посебан Сјенички санџак (тур. ) настао је 1902. године, након преуређења Новопазарског санџака, које је извршено на тај начин што су југоисточне казе овог санџака припојене суседним санџацима (Приштинском и Пећком) док је од преостале четири казе (Сјеница, Бијело Поље, Нова Варош и Вранеш—Доњи Колашин), створен посебан Сјенички санџак, који се на истоку граничио са Приштинским, на југу са Пећким и на западу са Пљеваљским санџаком.[6]
Усни-паша је 1905. основао ћилимарску школу, а за учитељицу је довео Јерменку из Анадолије, где су прво подучаване персијске шаре. Школа је 1938. имала 30 ученица.[7]
Године 1906. у Сјеници је у православној цркви и новој школи прослављена школска слава Савиндан. Службовао је парох, поп Јосиф Балшић, а беседу светосавску изговорио учитељ и управитељ српске школе Сава Клинић. Домаћин славе био је те године Јера Букумирић а прихватио се за следећу годину Тома Секулић. Током славе скупљен је велики прилог за завршетак школске зграде. Митрополит Нићифор је дао пет златника наполеона а приложници из Гњилана, Приштине и Вучитрна послали су још 1570 гроша.[8]
У то време, на подручју Сјеничког санџака укрштали су се супротни интереси Турске, Аустроугарске, Србије и Црне Горе, тако да је и сама Сјеница добила на значају, што је дошло до изражаја и током Анексионе кризе (1908—1909).
На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, целокупно подручје Сјеничког санџака ослободиле су војске Србије и Црне Горе.[9] Сам град Сјеница ослобођен је 24. октобра 1912. од стране српске војске. Према споразуму између савезничких држава, већи део Сјеничког санџака, укључујући и сам град Сјеницу, припао је Србији, док је мањи део припао Црној Гори. Коначна гранична линија утврђена је посебним споразумом о разграничењу између Србије и Црне Горе од 12. новембра 1913. године.
Зграда среског начелства, „једна од највећих у Санџаку”, изгорела је рано ујутро 8. јануара 1938.[10] Крајем Другог светског рата снаге Народноослободилачке војске Југославије су ослободиле Сјеницу 12. децембра 1944. године.[11]
Remove ads
Привреда
Од познатијих привредних организација су: Фабрика латекса и женске модне конфекције „Санатекс, „Весна”, Рудник угља „Штаваљ”, Пољопривредно-шумарски комбинат „Пештер” који се бави ратарском и сточарском производњом, као и откупом пољопривредних производа.
Пољопривреда
Пештерска висораван је познато по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих су најпознатији сјенички овчији и крављи сир, сјеничка стеља и сјеничка јагњетина. Сва четири производа имају регистровану ознаку географског порекла. Остали сјенички специјалитети су и кајмак, јардум и паприка у павлаци, као и производи од димљеног меса, првенствено овчетина и говедина и чувени сјенички суџук. Ови производи, који се данас убрајају у гастрономске специјалитете, део су идентитета становника Пештерске висоравни.[12] У вегетацији Гутавице доминира аутохтона шума јеле, која представља последњи фрагмент природних, непрегледних четинарских шума на Пештеру и Санџаку. Посебно је занимљива пирамидални варијетет (A. alba var. pyramidalis),[13] који осим на Пештеру, у Европи од природе расте на још само две локације.[14]
Туризам
Сјеница је смештена у срцу Пештерске висоравни и представља идеалну туристичку дестинацију за све љубитеље природе, авантуре и традиције. Позната је по својој суровој клими и веома ниским зимским температурама. Са својом нетакнутом природом, чистим ваздухом и богатим културним наслеђем, овај крај пружа јединствено искуство у било које доба године.
Сјеница и околна висораван нуде спектакуларне пејзаже, од широких пространстава пашњака, преко језера и река, до планинских врхова који су савршени за планинарење, бициклизам и камповање. Посетиоци могу истраживати Пештерско поље, реку Увац и Сјеничко језеро, познато по меандрима и ретким птицама као што је белоглави суп. Овај крај нуди идеалне услове за скијање и бијатолон у ски центру Жари у близини Сјенице.[15] У близини Сјенице, у селу Угао, налази се и Специјални резерват природе Гутавица, код локалног становништва познат као Угљански гај, или Уклета шума.[16] Ту расту и неке ендемске и реликтне биљне врсте, попут врсте Knautia csikii (Удовица дуголисна) која расте на околним ливадама.[17]
Најпознатији хотел у Сјеници је модерни хотел „Борови”, око 2 km удаљен од центра града.[18]
Remove ads
Култура и образовање
У сјеници се налази Градска библиотека „Мухамед Абдагић”, смештена у репрезентативном објекту Сјеничка кућа, која је реплика традиционалне сјеничке куће[19] и која представља спој традиционалне бошњачке и српске архитектуре са краја 19. и почетка 20. века.[20]
У Сјеници постоје две основне и две средње школе:
- Основна школа „Светозар Марковић”
- Основна школа „12. децембар”
- Гимназија „Јездимир Ловић”
- Техничка школа
Споменици
Сјеница јепозната по богатом културном наслеђу. У самој Сјеници и околини велики је број локалних џамија, цркава и традиционалних кућа које сведоче о богатој историји овог краја. Током године, у Сјеници се организују и бројни фестивали и манифестације које славе локалне обичаје, музику и гастрономију, пружајући увид у аутентичан живот у овом региону.[15] Најпоѕнатији споменици су:
- Џамија Валиде Султан, заштићени споменик културе, подигнута у 19. веку, вероватно 1870. године и представља врхунац времена када је Сјеница била седиште Новопазарског санџака.[21]
- Манастир Куманица, такође заштићени споменик културе за који се претпоставља да потиче из 13. века. Вековима је био у рушевинама и напуштен, а 2000. године је обновљен.[22]
- Аскерли џамија у селу Угао, 30-ак km удаљеном од Сјенице, најстарија сачувана џамија на простору Општине Сјеница, саграђена је 1704. године.[23] У непосредној близини џамије је и Специјални резерват природе Гутавица, код локалног становништва познат као Угљански гај, или Уклета шума.[16]
- Споменик палим борцима Среза сјеничког, подигнут 1951. године.
Манифестације
У Сјеници се одржавају бројне манифестације, међу којима су:
- Инфинити Фестивал у Сјеници, који се одржава од 2021. године[24]
- Дани сјеничке пите, традиционална гастрономска манифестација[25]
- Tour de Pešter, прва бициклистичка манифестација у Сјеници, покренута 2025. године[26]
_04.jpg)
_04.jpg)
.jpg)
Remove ads
Демографија
У насељу Сјеница живи 10.578 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,1 година (35,7 код мушкараца и 36,6 код жена).
Становништво у овом насељу је мешовито уз бошњачку већину (према попису из 2011), а на последњем попису примећен је пад у броју становника.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Remove ads
Познати Сјеничани
- Мухамед Абдагић — књижевник и револуционар
- Радоман Кањевац — песник
- Сенад Хаџифејзовић — новинар
- Србислав Букумировић — информатичар
- Војин Поповић — војвода
- Хасан Звиздић — командант
- Велимир Прелић — четник
- Амар Гарибовић — скијаш
- Асмир Колашинац — атлетичар
- Миланко Петровић — биатлонац
- Муамер Хукић — боксер
- Радојко Аврамовић — фудбалер
- Елвира Рахић — певачица
- Шеки Бихорац — певач
- Шеки Турковић — певач
Remove ads
Партнерски градови
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads