Сјеница

Сјеница је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Златиборском управном округу. Према попису из 2022. било је 12.989 становника. Данашњи град се развио из средњовековног трга и караванске станице Сенице на Дринском путу. Налазио се у жупи Сјеница и у њој је био један од дворова Немањића у средњовековној Србији.

Сјеница
Пројекат „Откривање Пештера” у Сјеници
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Сјеница
Становништво
— 2022.	12.989
— густина	12,3/
Географске карактеристике
Координате	43° 16′ 14″ С; 19° 59′ 35″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	1.026
Површина	1.059 2
Сјеница Сјеница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36310
Позивни број	020
Регистарска ознака

Географија

Острва на Сјеничком језеру

Сјеница се налази на западу Рашке области или Санџака. Налази се на путу Нови Пазар—Сјеница—Нова Варош који спаја Ибарску магистралу са Златиборском магистралом па има добре саобраћајне везе са истоком и западом Санџака.

Општина Сјеница се граничи са шест општина, и то Новим Пазаром, Тутином, Бијелим Пољем (Црна Гора), Пријепољем, Новом Вароши и Ивањицом. Површина општине је 1.059 km².

Као посебне мање природно-географске целине истичу се Пештерска висораван и Сјеничка котлина. Нижи део Пештерске висоравни је Пештерско поље по којем је некада текла понорница Бороштица па је и по томе ово поље слично крашким пољима. Просечна надморска висина Пештерске висоравни је између 1.100 и 1.200 m. Сјеничку котлину чине њен обод и Сјеничко поље које има нижу надморску висину за 100 до 150 m од Пештерске висоравни. У овом делу се налази градско насеље.

Парк природе Голија

Најнижи делови ове општине су Куманица на обали Лима 480 m, граница сјеничке и новопазарске општине у Белим водама 520480 m и у ушће реке Кладнице у Увац 905 m надморске висине. Цео простор је скоро ограђен планинама Голијом, Јавором, Златаром, Јадовником, Гиљевом, Жилиндаром, Нинајом, Тројаном, Сухаром.

На Пештерској висоравни присутне су специфичне хидрометеоролошке карактеристике па се због тога појављују екстремно ниске температуре и лети и зими. Тако је у граду Сјеници 26. јануара 1954. године забележена температура од минус 38,3 °C, док је 17. јуна 1989. године пао снег висине 15–20 cm. По брежуљцима око Сјеници пао је снег и 31. маја 1996. године. Слане се појављују и у јулу као што се то десило 12. јула 1935. године и 10. јула 1998. године, док су честе у јуну и августу.

Клима

Сјеница је и у Европи позната као веома хладан крај, па се у зимским данима често убраја у хладнија места Европе. Комплекс Пештерске висоравни је претежно планинског карактера. Године 2005. измерена је најнижа температура од -35 °C. У односу на све остале градове у Србији, Сјеница је један најхладнијих. Температура се мери на једном узвишењу изнад града (Радишића брдо), с обзиром да је у питању узвишење, многи не узимају у обзир да је у граду неколико степени нижа температура од оне која се мери у метеоролошкој станици.

Историја

Продор Турака кроз Рашку према Босни средином 15. века

Некадашњи турски санџаци у Старој Србији, око 1907. године

Сјеница се први пут помиње 1253. године у повељи краља Уроша Немањића као место на дубровачком друму, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се налази место Царичина где је био летњиковац царице Јелене, супруге цара Стефана Душана. Ослобођење Сјенице Срби су покушали током Великог турског рата, између 1688. и 1690, као и 1737. године, оба пута у сарадњи са аустријском војском. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19. веку Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције, тако је било и у Првом српском устанку којим је руководио Карађорђе Петровић. На Ђурђевдан 1809. године, Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.

Средином 19. века, у време великих управних реформи, Сјеница је почела да добија на значају као место у којем су често боравили тадашњи новопазарски кајмаками и санџакбегови.^[1] Посебан Сјенички санџак (тур. ) настао је 1902. године, након преуређења Новопазарског санџака, које је извршено на тај начин што су југоисточне казе овог санџака припојене суседним санџацима (Приштинском и Пећком) док је од преостале четири казе (Сјеница, Бијело Поље, Нова Варош и Вранеш—Доњи Колашин), створен посебан Сјенички санџак, који се на истоку граничио са Приштинским, на југу са Пећким и на западу са Пљеваљским санџаком.^[2]

Усни-паша је 1905. основао ћилимарску школу, а за учитељицу је довео Јерменку из Анадолије, где су прво подучаване персијске шаре. Школа је 1938. имала 30 ученица.^[3]

Године 1906. у Сјеници је у православној цркви и новој школи прослављена школска слава Савиндан. Службовао је парох, поп Јосиф Балшић, а беседу светосавску изговорио учитељ и управитељ српске школе Сава Клинић. Домаћин славе био је те године Јера Букумирић а прихватио се за следећу годину Тома Секулић. Током славе скупљен је велики прилог за завршетак школске зграде. Митрополит Нићифор је дао пет златника наполеона а приложници из Гњилана, Приштине и Вучитрна послали су још 1570 гроша.^[4]

У то време, на подручју Сјеничког санџака укрштали су се супротни интереси Турске, Аустроугарске, Србије и Црне Горе, тако да је и сама Сјеница добила на значају, што је дошло до изражаја и током Анексионе кризе (1908—1909).

На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, целокупно подручје Сјеничког санџака ослободиле су војске Србије и Црне Горе.^[5] Сам град Сјеница ослобођен је 24. октобра 1912. од стране српске војске. Према споразуму између савезничких држава, већи део Сјеничког санџака, укључујући и сам град Сјеницу, припао је Србији, док је мањи део припао Црној Гори. Коначна гранична линија утврђена је посебним споразумом о разграничењу између Србије и Црне Горе од 12. новембра 1913. године.

Зграда среског начелства, „једна од највећих у Санџаку”, изгорела је рано ујутро 8. јануара 1938.^[6] Крајем Другог светског рата снаге Народноослободилачке војске Југославије су ослободиле Сјеницу 12. децембра 1944. године.^[7]

Привреда

Специјални резерват природе Увац је значајни извор прихода за туризам града

Од познатијих привредних организација су: Фабрика латекса и женске модне конфекције „Санатекс, „Весна”, Рудник угља „Штаваљ”, Пољопривредно-шумарски комбинат „Пештер” који се бави ратарском и сточарском производњом, као и откупом пољопривредних производа. Пештерска висораван је познато по својим предиспозицијама за одгој оваца и говеда, од којих се производи цењен сјенички сир и качкаваљ.

Демографија

У насељу Сјеница живи 10.578 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,1 година (35,7 код мушкараца и 36,6 код жена).

Становништво у овом насељу је мешовито уз бошњачку већину (према попису из 2011), а на последњем попису примећен је пад у броју становника.

Демографија[8] Година Становника 1948. 3.805 1953. 4.478 1961. 5.124 1971. 8.552 1981. 11.136 1991. 14.445 14.055 2002. 13.161 15.648 2011. 14.060

Етнички састав према попису из 2011.‍[9]
Бошњаци			10.710	76,17%
Срби			2.127	15,12%
Муслимани			947	6,73%
Роми			93	0,66%
Горанци			12	0,08%
Црногорци			12	0,08%
Албанци			11	0,07%
Југословени			10	0,07%
Хрвати			6	0,04%
Македонци			3	0,02%
Словенци			1	0,01%
Украјинци			1	0,01%
Остали			34	0,24%
Регионална припадност			2	0,01%
Неизјашњени			19	0,13%
Непознато			70	0,49%
укупно: 14.060

Етнички састав према попису из 2002.‍[9]
Бошњаци			10.107	76,79%
Срби			2.612	19,84%
Муслимани			320	2,43%
Остали			122	0,92%
укупно: 13.161

Становништво према полу и старости^[10]

м ж ? 38       45 80+ 60       71 75—79 76       100 70—74 159       193 65—69 239       235 60—64 254       314 55—59 302       287 50—54 453       417 45—49 493       533 40—44 481       511 35—39 433       505 30—34 353       462 25—29 441       496 20—24 533       520 15—19 606       552 10—14 613       584 5—9 457       475 0—4 455       415 Просек : 33,4 34,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	793	883	1.076	2.052	2.659	3.532	3.643

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	389	669	596	905	681	267	100	20	12	4	3,61

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.921	1.645	3.058	146	42	30
Женски	5.241	1.411	3.134	573	95	28
УКУПНО	10.162	3.056	6.192	719	137	58

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.926	221	0	196	335
Женски	1.724	56	0	27	1.038
Укупно	3.650	277	0	223	1.373
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	59	78	148	87	241
Женски	13	11	120	25	22
Укупно	72	89	268	112	263
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	13	16	197	138	75
Женски	11	9	67	150	126
Укупно	24	25	264	288	201
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	103
Женски	17	0	0	32
Укупно	36	0	0	135

Образовање

У Сјеници постоје две основне школе:

• Основна школа „Светозар Марковић”
• Основна школа „12. децембар”

Такође су присутне и две средње школе:

• Гимназија „Јездимир Ловић”
• Техничка школа

Познати Сјеничани

Главна страница: Категорија:Сјеничани

• Амар Гарибовић — скијаш
• Асмир Колашинац — атлетичар
• Војин Поповић — војвода
• Велимир Прелић — четник
• Елвира Рахић — певачица
• Миланко Петровић — биатлонац
• Муамер Хукић — боксер
• Радојко Аврамовић — фудбалер
• Радоман Кањевац — песник
• Сенад Хаџифејзовић — новинар
• Србислав Букумировић — информатичар
• Хасан Звиздић — командант
• Шеки Бихорац — певач
• Шеки Турковић — певач

Партнерски градови

• Картал (Турска)
• Наксков (Данска)

Галерија

• 
  Поглед на Сјеницу са Коритника.

Види још

• Аеродром Сјеница
• ФК Слога Сјеница