Пешчара

Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатским карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.

Призор Делиблатске пешчаре у Банату

Типичан призор Суботичке пешчаре у Бачкој

Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Суботичко-хоргошка.

Покретни (еолски) песак

Пешчаре у Србији

У Србији постоји неколико области где се јављају ови фосилни облици еолског рељефа^[1] – то су Панонска низија и Подунавље:

• Банатска пешчара:
  • Делиблатска пешчара – највећа континентална пешчара у Европи
• Суботичко-хоргошка пешчара:
  • Суботичка пешчара
  • Таванкутска пешчара
  • Бајско-суботичка пешчара
  • Хоргошка пешчара
  • Пешчара Сентпетри
• Пешчаре пожаревачког Подунавља:
  • Рамско-затоњска пешчара
  • Градиштанска пешчара
  • Пожеженска пешчара
• Пешчаре Тимочке крајине и Кључа:
  • Кладовска пешчара
  • Радујевачка пешчара
  • Кобишничка–Неготинска пешчара