Пожаревац

Пожаревац је градско насеље и седиште истоимене територијалне јединице у Србији. Административни је центар Браничевског управног округа. Према попису из 2022. било је 42.530 становника.^[1] Налази се у јужној и источној Србији између три реке — Дунава, Велике Мораве и Млаве.

Пожаревац
Градска кућа Народни музеј Еколошки дом Црква Светог Николе Споменик Милошу Обреновићу Црква Свете Петке Манастир Рукумија Виминацијум
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Регион	Јужна и источна Србија
Град	Пожаревац
Становништво
Становништво	‍
— 2022.	42.530 [1]
— густина	86,62 ст./km2
Агломерација	68.648
Географске карактеристике
Координате	44° 36′ 33″ С; 21° 10′ 34″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	94 m
Површина	491 km2
Пожаревац Пожаревац на карти Србије
Остали подаци
Градоначелник	Саша Павловић (СНС)
Поштански број	12000 12102 12103 12104 12105 12107
Позивни број	+381 (0)12
Регистарска ознака
Веб-сајт
www.pozarevac.rs

Географија

Пожаревац је значајан административни, економски и културни центар Србије, налази се на осамдесетак километара југоисточно од Београда. Смештен је између три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве и испод брда Чачалица. Територија данашње општине захвата површину од 491 km², од чега чак 39.240 хектара (односно око 80% укупне територије) чини обрадиво земљиште. Та земља представља и једно од највреднијих богатстава овог краја, плодну стишку равницу и поморавско, подунавско и млавско приобаље. Састоји се од 2 градска (град Пожаревац и велики енергетски центар Костолац) и 24 сеоска насеља, у којима живи око 90.000 становника.

Пожаревац је, како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, од великог значаја за цео регион. Браничевски округ поред Пожаревца обухвата и општине Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац.

Добра саобраћајна повезаност и велика природна богатства округа учинили су да Пожаревац постане веома развијен индустријски центар бивше Југославије, али рат и тешка економска ситуација су у последњој деценији 20. века узроковали пропаст значајног дела индустријских постројења. Зато је привреда насеља у лошијем положају а запосленост становништва мања него током поратног развоја. Најпознатије предузеће је прехрамбена фабрика „Концерн здраве хране Бамби「, једина преостала велика фирма. Данас се јавља све више малих предузећа која представљају окосницу развоја региона.

Овде се налази железничка станица Пожаревац.

Историја

Надгробна стела из римског доба, двориште Народног музеја у Пожаревцу

Галерија Милене Павловић Барили

Пожаревац се први пут помиње 1467. године у турском дефтеру као село у нахији Лучица које је имало 49 домаћинстава. Био је део мулка (добра у пуној приватној својини) санџак-бега Смедеревског санџака бали-бега Јахјапашића. Место је брзо напредовало и 1476. године у њему су пописане 123 куће, од тога 20 удовичких. Крајем XV или почетком XVI века Пожаревац је запустео и поново је насељен тек 1521-23.^[2]

Место је постало познато после Пожаревачког мира закљученог 1718. године између Аустрије и Турске. Прва школа и једна од најстаријих у Србији основана је у оквиру локалне православне цркве још 1733. године (данас носи име Доситеја Обрадовића).

Процват доживљава доласком књаза Милоша Обреновића на власт. Његовом заслугом у Пожаревцу је 1819. године подигнута Саборна црква, двор-конак (1825. године), нова чаршија (1827. године) и на крају, за време његове друге владавине, Љубичево (1860. године чије уређење је наставио и кнез Михаило Обреновић).

Године 1842. Пожаревљани су добили позориште, где је одржана и премијера „Ромеа и Јулије」, и уопште неког дела Вилијема Шекспира, на Балкану. А нека од најзначајнијих имена српске науке и уметности потичу или су значајан део свог живота и каријере провели управо у Пожаревцу ("можемо рећи да у вароши Пожаревцу већина Пожаревљана нису варошани, а већина варошана нису Пожаревљани「 како је то написао М. Миладиновић).

У време Краљевине СХС/Југославије град се развијао споро до друге половине '30-тих, када је подигнута зграда гимназије и планирана градња других објеката.^[3]

На територији општине и округа налазе се изузетно богати и бројни археолошки локалитети, од којих су најзначајнији Лепенски Вир (Голубац), Маргум (Дубравица), Виминацијум (Костолац) и локалитет Рукумија. У атару Кличевца пронађена је и светски чувена Велика мајка (или Кличевачки идол) из бронзаног периода.

Традиционалне манифестације су Љубичевске коњичке игре и Дани глуме Миливоја Живановића.

Дан града Пожаревца и слава Пожаревца је Света Тројица.^[4] Град обележава и 15. октобар дан ослобађања у Првом и Другом светском рату.

У Пожаревцу се налази више образовних институција. Међу знаменитости убраја се Табачка чаршија и Галерија Милене Павловић-Барили.

Административна подела

Ергела „Љубичево」 у истоименом приградском насељу

Пожаревац је административно и политички организован као град са две градске општине, Пожаревац и Костолац. Пожаревац се састоји из следећих месних заједница:

• Браћа Вујовић (названа по Радомиру, Војиславу и Гргуру)
• Булевар
• Бурјан
• Горња Мала
• Забела
• Чеда Васовић
• Љубичево
• Парк
• Радна Мала
• Сопот
• Ћеба
• Чачалица
• Васа Пелагић

Демографија

У насељу Пожаревац живи 33.382 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39.1 година (37.8 код мушкараца и 40.3 код жена). У насељу има 14622 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2.85.

Према попису^[2] из 1834. године Пожаревац је трећи град по броју становника (2.941) у Кнежевини (Шабац 3.398 и Београд 7.033). У периоду од 1859. до 1874. године, Пожаревац (5.309 становника у 1859., 6.062 у 1863ј) е био други град по броју становника у Кнежевини Србији (највеће насељено место је имало 18.860 и 14.860 становника) Од 1874. до 1878. године заузима треће место (Шабац 8.028 и Београд 27.605). Након уласка Ниша и Лесковца у састав Србије 1878. године Пожаревац (9.344) постаје пети по величини град, да би према попису из 1884. заузимао четврто место после Лесковца (10.870), Ниша (16.178) и Београда (35.483). Већ 1890. године Пожаревац (11.217) почиње успорени демографски развој, тако да је пада на шесто место, заостајући и за Крагујевцом (12.915) . И поред пада удела у укупном градском становништву, Пожаревац и према попису из 1931. године је трећи град по броју становника у границама бивше Кнежевине Србије.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[5] Година Становника 1874. 7.829 1890. 11.271 1895. 11.812 1900. 12.684 1910. 11.700 1921. 10.604 1931. 14.062 1948. 15.474 1953. 18.529 1961. 24.269 1971. 32.828 1981. 39.735 1991. 43.885 41.478 2002. 41.736 44.775 2011. 44.183 2022. 42.530

Етнички састав према попису из 2002.[6]‍
Срби			38.663	92,63%
Роми			644	1,54%
Југословени			237	0,56%
Црногорци			205	0,49%
Македонци			107	0,25%
Власи			86	0,20%
Хрвати			67	0,16%
Румуни			36	0,08%
Мађари			36	0,08%
Муслимани			34	0,08%
Словенци			28	0,06%
Бугари			27	0,06%
Албанци			21	0,05%
Руси			10	0,02%
Немци			7	0,01%
Словаци			6	0,01%
Украјинци			4	0,00%
Чеси			3	0,00%
Бошњаци			3	0,00%
Русини			2	0,00%
Буњевци			2	0,00%
непознато			1.199	2,87%

Становништво према полу и старости

м ж ? 243       230 80+ 197       437 75—79 439       749 70—74 756       1.076 65—69 1.002       1.226 60—64 1.022       1.228 55—59 1.040       1.159 50—54 1.664       1.826 45—49 1.723       1.831 40—44 1.387       1.500 35—39 1.247       1.439 30—34 1.389       1.483 25—29 1.487       1.611 20—24 1.472       1.397 15—19 1.361       1.367 10—14 1.218       1.215 5—9 1.191       1.123 0—4 1.008       993 Просек : 37,8 40,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	4.905	5.853	7.580	10.448	12.800	14.412	14.622

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	3.006	3.636	3.049	3.254	1.056	446	114	39	14	8	2,85

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	16.429	4.596	10.389	670	632	142
Женски	18.559	3.716	10.506	2.829	1.378	130
УКУПНО	34.988	8.312	20.895	3.499	2.010	272

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	7.962	238	3	805	1.319
Женски	6.883	124	1	108	1.471
Укупно	14.845	362	4	913	2.790
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	706	511	1.193	234	716
Женски	161	166	1.258	233	222
Укупно	867	677	2.451	467	938
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	74	128	691	319	347
Женски	159	124	519	601	1.316
Укупно	233	252	1.210	920	1.663
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	244	0	0	434
Женски	196	0	0	224
Укупно	440	0	0	658

Познате личности

Милош Обреновић Никола Пашић Ђура Јакшић Милена Павловић Барили Миливоје Живановић Миодраг Пурковић Хризостом Војиновић Војислав Илић Млађи Цинцар Јанко Поповић Петар Добрњац Миленко Стојковић Ђорђе Јовановић Живојин Ђорђевић Бранислав Милосављевић Живка Матић Велибор Васовић Првослав Вујчић Радомир Лукић Богољуб Илић Коста Протић Коца Марковић Патријарх српски Димитрије Митрофан Рајић Јован Илић Венијамин Таушановић Александар Аксентијевић Викентије Поповић Стеван Ћоса Стојановић Бранко Ђорђевић Живојин Ђорђевић Милан Андоновић

Игнатије Мидић Саша Илић Михајло Бата Паскаљевић Слободан Милошевић Новица Марјановић Влајко Стојиљковић Милутин Петровић Илија Петровић Станојло Петровић Милица Јанковић Зорица Брунцлик Драгана Мирковић Леонтина Вукомановић Живко Павловић (сликар) Павле Савић Петар Џаџић Никола Хаџи Николић Никола Нешковић Слободан Стојановић Миливоје Стојановић Бора Спужић Радмила Манојловић Јован Драгашевић Анђелка Прпић Мирко Милисављевић Миодраг Петровић Бојана Вунтуришевић Михаило Андрејевић Андрејка Новица Урошевић Светлана Радојковић Михајловић Владимир Урошевић Светозар Андрејевић Стефан Вуксановић

Галерија

• 
  Зграда СО
• 
  Парк и споменик у Пожаревцу
• 
  Музеј
• 
  Трг ослобођења
• 
  Брдо Чачалица
• 
  Споменик српским војницима 1912-1918
• 
  Пример народне ношње пожаревачког краја, Етно парк Тулба
• 
  Пример народне ношње пожаревачког краја, Етно парк Тулба
• 
  Воштане фигуре, етно парк Тулба
• 
  Улица 27 април

Види још

• Општина Пожаревац
• Споменик српским војницима 1912-1918 у Пожаревцу
• Споменик Милошу Обреновићу у Пожаревцу
• Зграда Епископског двора у Пожаревцу
• Црква Светог Николе у Пожаревцу
• Пожаревачко читалиште
• Пожаревачка гимназија
• Народна библиотека „Илија М. Петровић」 Пожаревац
• Историјски архив Пожаревац
• Црква Свете Петке у Пожаревцу
• ОШ „Десанка Максимовић" Пожаревац