Политички систем Војводине

Статус Аутономне Покрајине Војводине у Србији дефинисан је Уставом Републике Србије и Статутом Аутономне Покрајине Војводине.^[1] Органи Аутономне Покрајине Војводине су Скупштина Аутономне Покрајине Војводине и Покрајинска влада Војводине. Скупштина је највиши орган Војводине који врши нормативне и друге функције, у складу са Уставом Републике Србије, законом и Статутом Војводине.^[2] Покрајинска влада је извршни орган Војводине. Рад Покрајинске владе усмерава Скупштина Војводине. Покрајинска влада је одговорна Скупштини Војводине за свој рад.^[3]

Надлежности

Народна скупштина Републике Србије је усвојила посебан Закон о утврђивању одређених надлежности аутономне покрајине (2002), којим су дефинисане надлежности Аутономне Покрајине Војводине у области културе, образовања, јавног информисања, здравственог, пензијског, инвалидског и социјалног осигурања, заштите животне средине, урбанизма, грађевинарства и стамбених послова, запошљавања, привреде, пољопривреде, рударства и енергетике, туризма, спорта и још неких дугих области. Овим тзв. омнибус законом, ближе се одређују надлежности аутономне покрајине, нарочито у областима у којима Република уређује систем, као и одређена питања која се односе на оснивање, организацију и рад организационих јединица републичких фондова и завода на територији аутономне покрајине.

Аутономне покрајине, у складу са Уставом Републике Србије и својим статутом, уређују надлежност, избор, организацију и рад органа и служби које оснивају. Аутономне покрајине, у складу са законом, уређују питања од покрајинског значаја у области: просторног планирања и развоја, пољопривреде, водопривреде, шумарства, лова, риболова, туризма, угоститељства, бања и лечилишта, заштите животне средине, индустрије и занатства, друмског, речног и шелезничког саобраћаја и уређивања путева.

Аутономне покрајине се старају о остваривању људских и мањинских права, у складу са законом; утврђују симболе покрајине и начин њиховог коришћења; управљају покрајинском имовином на начин предвиђен законом; покрајине, у складу са Уставом и законом, имају изворне приходе, обезбеђују средства јединицама локалне самоуправе за обављање поверених послова, доносе свој буџет и завршни рачун. Према Уставу, Влада Републике Србије може пред Уставним судом Републике Србије покренути поступак за оцену уставности или законитости одлуке аутономне покрајине, пре њеног ступања на снагу. У том случају Уставни суд може до доношења своје одлуке одложити ступање на снагу оспорене одлуке аутономне покрајине.

Покрајински органи управе

Према Покрајинској скупштинској одлуци о покрајинској управи из 2014. покрајински органи управе су покрајински секретаријати и покрајинске посебне управне организације.^[4]

Покрајински органи управе, у оквиру надлежности АП Војводине утврђених Уставом, законом и Статутом, обављају извршне послове, врше надзор, припремају прописе које доносе Скупштина и Покрајинска влада и доносе прописе и појединачне акте из своје надлежности, обављају стручне и развојне послове, прате рад јавних служби, врше поверене послове државне управе и обављају друге послове у складу с прописима.^[4]

Покрајински секретаријати су:^[5]

П С за здравство

П С за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице

П С за урбанизам и заштиту животне средине

П С за привреду и туризам

П С за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама

П С за пољопривреду, водопривреду и шумарство

П С за високо образовање и научноистраживачку делатност

П С за социјалну политику, демографију и равноправност полова

П С за финансије

П С за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу

П С за енергетику, грађевинарство и саобраћај

П С за спорт и омладину

На челу сваког секретаријата налази се Покрајински секретар који је и члан Покрајинске Владе. Седиште Покрајинске Владе је у Новом Саду, а не челу се налази Председник Покрајинске Владе.

Скупштина

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине је представничко тело грађана које доноси прописе за извршавање закона и других прописа и општих аката Републике Србије, чије је извршавање поверено Скупштини као и одлуке и друга општа акта из своје надлежности. Скупштина АП Војводине има 120 посланика који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, по пропорционалном и већинском изборном систему, на период од четири године. На челу Супштине АП Војводине налази се Председник Скупштине АП Војводине.

Статут

Највиши правни акт Аутономне покрајине Војводине је Статут. Доноси га Скупштина уз претходну сагласност Народне скупштине Републике Србије. Статутом се, на основу Устава Републике Србије и Закона о утврђивању надлежности Аутономне покрајине, утврђују надлежности аутономне покрајине, избор, организација и рад њених органа и друга питања од интереса за аутономну покрајину. По Статуту АП Војводине из 2014.^[6]

Аутономна покрајина Војводина је аутономна територијална заједница Републике Србије у којој грађани остварују право на покрајинску аутономију у складу са Уставом и законом.

АП Војводина је неодвојиви део Републике Србије у којој се негују европски принципи и вредности.

Грађани у АП Војводини равноправни су у остваривању својих права, без обзира на расу, пол, националну припадност, друштвено порекло, рођење, вероисповест, политичко или друго уверење, имовно стање, културу, језик, старост и психички или физички инвалидитет, у складу са Уставом и законом.

АП Војводина у оквиру својих права и дужности доприноси остваривању Уставом зајамчене потпуне равноправности Мађара, Словака, Хрвата, Црногораца, Румуна, Рома, Буњеваца, Русина, Македонаца и припадника других бројчано мањих националних мањина - националних заједница који у њој живе, са припадницима српског народа.

Поред српског језика и ћириличког писма, у органима АП Војводине у равноправној службеној употреби су и мађарски, словачки, хрватски, румунски и русински језик и њихова писма, у складу са законом.

У оквиру својих надлежности органи АП Војводине предузимају мере у циљу доследног остваривања законом уређене службене употребе језика и писама националних мањина - националних заједница.

Политичке странке

Осим политичких странка које делују на целој територији Републике Србије ( Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Странка слободе и правде, Нова демократска странка Србије, Демократска странка, Покрет слободних грађана и др.) и које углавном освајају највећи број гласова и на покрајинским и на републичким изборима, у Војводини делују и значајне политичке странке националних мањина.

Политичке странке националних мањина

Политичке партије Мађара:

• Савез војвођанских Мађара
• Демократска заједница војвођанских Мађара
• Демократска странка војвођанских Мађара
• Грађански Савез Мађара
• Покрет Мађарске Наде
• Странка мађарског јединства

На подручју Србије (АП Војводине) такође делује и Омладински покрет 64 жупаније - екстремистичка политичка организација Мађара регистрована у Мађарској.

Политичке партије Хрвата:

• Демократски савез Хрвата у Војводини
• Демократска заједница Хрвата
• Хрватски народни савез
• Хрватска сријемска иницијатива
• Хрватско-буњевачко-шокачка странка

Политичке партије Словака:

• Словачка странка
• Словачка демократска странка
• Странка Војвођанских Словака

Политичке партије Румуна:

• Алијанса војвођанских Румуна

Политичке партије Рома:

• Ромска партија
• Ромска демократска странка

Политичке партије Македонаца:

• Демократска партија Македонаца

Политичке партије Црногораца:

• Црногорска партија

Политичке партије Буњеваца:

• Савез Бачких Буњеваца
• Буњевачка странка
• Буњевачка странка Војводине

Политичке партије Русина:

• Русинска демократска странка
• Заједно за Војводину

Аутономашке политичке партије

Осим националних мањинских странака, постоје и грађанске регионалне странке чији је фокус политичког деловања окренут само ка Војводини и питањима војвођанске аутономије, а које се због својих ставова често доводе у везу са аутономашким или сепаратистичким идејама.

Аутономашке политичке партије које делују на подручју Војводине су:

• Лига социјалдемократа Војводине
• Војвођанска партија
• Реформисти Војводине

Аутономашке идеје су више присутне кроз разне невалдине организације, групе грађана, удружења и активисте.

Покрајински избори

Преглед резултата покрајинских избора:

• Покрајински избори у Војводини 2004.
• Покрајински избори у Војводини 2008.
• Покрајински избори у Војводини 2012.
• Покрајински избори у Војводини 2016.
• Покрајински избори у Војводини 2020.
• Покрајински избори у Војводини 2023.

Мишљења о статусу Војводине

У анкети коју је 2003. године спровела агенција Скан из Новог Сада, грађани Војводине су одговарали на питање о томе који је статус Војводине за њих најприхватљивији. Тада су дати следећи одговори:^[7]

• Ниво аутономије из 1974. године (34,0%)
• Тренутнни ниво аутономије (21,3%)
• Више аутономије у оквиру Србије, али мање него 1974. (20,2%)
• Војводина као република у Југославији (6,5%)
• Сву аутономију би требало укинути (5,8%)
• Независна Војводина (5,0%)
• Нешто друго (1,9%)
• Не знају одговор (5,3%)

Лига социјалдемократа Војводине се раније залагала за формирање Републике Војводине у оквиру федерализоване Србије. Међутим, ова странка је касније напустила ову идеју и сада се, уместо федерализоване Србије, залаже за Србију са пет аутономних покрајина.^[8] За формирање Војводине Републике се данас, уместо Лиге, залаже Војвођанска партија.^[9] Такође, одређени политички покрети (Трећа Србија, Напредни клуб) се залажу за укидање аутономије Војводини.^[10] Удружење грађана "Доста је било - Рестарт" сматра да у Србију треба децентрализовати на нивое округа око већих градова са широким овлашћењима, док би аутономна покрајина Војводина могла представљати још један ниво власти, у који би уколико га грађани желе, војвођански окрузи делегирали посланике.^[11][12]

Види још

• Историјат идеје о аутономији Војводине
• Политички систем Србије