Помјесни сабор Руске православне цркве

Помјесни сабор Руске православне цркве (рус. ) задужен је за избор патријарха московског и све Русије и за давање аутокефалности, аутономије или самоуправе дијеловима Руске православне цркве.

Састав

Архијерејски сабор Руске православне цркве је надлежан да, по потреби, сазове Помјесни сабор. Изузетно, Помјесни сабор може сазвати и патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ) и Свети синод.^[1] Одговорност за припрему Помјесног сабора сноси Архијерејски сабор, који засједа прије Помјесног сабора.^[2]

Помјесни сабор се састоји из архијереја (епархијских и викарних) и представника свештенства, монаштва и мирјана. Избор представника свештенства, монаштва и мирјана се уређује Уредбом о саставу Помјесног сабора Руске православне цркве (рус. )^[3] коју доноси Архијерејски сабор.^[4]

Предсједник Помјесног сабора је патријарх московски и све Русије (или мјестобљуститељ). Предсједништво Помјесног сабора (рус. ) састоји се из предсједника и 12 чланова архијерејског достојанства. Секретаријат Помјесног сабора се састоји из секретара архијерејског достојанства и два помоћника — клирика и мирјанина. Затим, Предсједништво, секретар и предсједници радних тијела чине Саборски савјет.^[5]

Сви архијереји као чланови Помјесног сабора чине Архијерејски састанак (рус. ). Њега сазива предсједник Помјесног сабора по личној иницијативи, на основу одлуке Саборског савјета или на предлог најмање 1/3 архијереја. Задатак Архијерејског састанка је да разматра одлуке Помјесног сабора које су од нарочите важности и за које постоји сумња да нису у складу са Светим писмом, Светим предањем, догматима и канонима или да нису у функцији очувања црквеног мира и јединства.^[6]

Дјелокруг

Помјесни сабор:^[7]

• изражава и чува вјероучитељско и канонско јединство Руске православне цркве;
• доноси одлуке о давању аутокефалности, аутономије или самоуправе дијеловима Руске православне цркве;
• бира патријарха московског и све Русије у складу са Уредбом и избору патријарха московског и све Русије (рус. )^[8] и одлучује о његовом умировљењу;
• на предлог Архијерејског сабора изражава став црквене пуноће по важнијим питањима, која се тичу унутрашњег црквеног живота, односа с другим помјесним црквама, с инославним конфесијама и нехришћанским религијским заједницама, односа Цркве и државе и односа Цркве и друштва на канонској територији Руске православне цркве;
• обраћа се, по потреби, Архијерејском сабору са предлогом да преиспита своје раније одлуке у области вјерског учења и канонског устројства у складу са мишљењем које је исказала већина учесника Помјесног сабора;
• иницира разматрање значајних питања у оквиру Међусаборског присуства;
• брине се о чувању чистоте православне вјере, хришћанског морала и побожности;
• утврђује, мијења, укида и тумачи своје одлуке.

Помјесни сабор одлучује већином гласова, осим када пословник другачије наређује. Акти се доносе у форми одлука (рус. ) и опредјељења (рус. ), а потписују их предсједник и чланови Предсједништва Помјесног сабора.^[9]

Види још

• Архијерејски сабор Руске православне цркве
• Свети синод Руске православне цркве