Сливеница

Сливеница или портманто (енгл. ) су речи које су настале стапањем двеју речи или њихових делова у нову реч. У српском језику се за овај процес користe термини сливање, стапање, сажимање или контаминација.

Сливенице су у нашем језику настале под утицајем енглеских кованица типа motel (motor + hotel, хотел за мотористе) или smog (smoke + fog, мешавина дима и магле), где је од првог дела једне и другог дела друге образована трећа реч. Овај модел грађења речи је продуктиван у енглеском језику и донекле је измењен у различитим језицима. Несумњиво је да се највећи број сливеница кратко употребљава, али сама појава новог творбеног механизма одсликава актуелни тренутак друштва и развоја језика.^[1][2]

Појам портманто потиче из књиге Алиса с оне стране огледала аутора Луиса Керола,^[3] а носи корене од француске речи („вешалица“) којом се раније називао велики кофер са два одвојена дела, одакле и веза са конструкцијом нове речи од две постојеће.

Примери

• аниматроника — анимација и електроника
• киборг — кибернетика и организам
• мотел — мотор и хотел^[4]
• модем — модулатор и демодулатор
• информатика — информација и аутоматика
• драмедија — драма и комедија
• Артивизам — арт (уметност) и активизам

Називи књига

• Крај брозног времена, Милан Младеновић
• Христаниште, Ранко Б. Радовић
• Слатка мала чедовишта, Ирена Тиодоровић
• Бићу сновослагач, Весна Ћоровић-Бутрић