Предњи самогласник
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Предњи самогласник (или самогласник предњег реда) је самогласник који се артикулира предњем делом језика. Постоји у неким говорним језицима. Предњи самогласници се понекад зову светли самогласници јер звуче светлији од задњих самогласника.
Види још: ИПА, Сугласници
| предњи | готово предњи | средњи | готово задњи | задњи | |
| затворен | |||||
| готово затворен | |||||
| полузатворен | |||||
| средњи | |||||
| полуотворен | |||||
| готово отворен | |||||
| отворен | |||||
Када се знакови појављују у паровима,
десни знак представља лабијализовани самогласник.
десни знак представља лабијализовани самогласник.
Идентификовано је 9 готово затворених самогласника, и у Међународној фонетској азбуци се обележавају следећим знаковима:
- Затворен предњи нелабијализован самогласник
- Затворен предњи лабијализован самогласник
- Полузатворен предњи нелабијализован самогласник
- Полузатворен предњи лабијализован самогласник
- Полуотворен предњи нелабијализован самогласник
- Полуотворен предњи лабијализован самогласник
- Готово отворен предњи нелабијализован самогласник
- Отворен предњи нелабијализован самогласник
- Отворен предњи лабијализован самогласник
У неким језицима, отворени предњи самогласници се не групишу са осталим предњим самогласницима у њиховој фонологији.
Remove ads
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads