Преспа
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Преспа је регион који обухвата котлину Преспанског језера, површине око 1.070 . Подијељена је између Северне Македоније, Грчке и Албаније, а главно мјесто је Ресен. Преспа је пољопривредни регион, са развијеним воћарством (ресенске јабуке) и риболовом на језеру. У њој се налазе остаци града (Градиште) цара Самуила. У римско доба, преко ње је водио римски пут .
Remove ads
Преспанско језеро
Преспанско језеро је пар језера у југоисточном дијелу Европе, подијељених између Грчке, Албаније и Северне Македоније.
Састоји се од језера Велика Преспа (273 , 853 метра надморске висине) и Мала Преспа (47 , 857 метара надморске висине). Велику Преспу дијеле све 3 земље, док је Мала Преспа у Грчкој и малим дијелом у Албанији. Језера су смјештена на јужној страни Преспанске котлине између планине Галичице и планине Баба. Од укупне површине језера, 190 припада Северној Македонији, 84,8 Грчкој и 38,8 Албанији. Језеро Велика Преспа је удаљено само 10 km од Охридског језера са којим је повезано подземним каналима у кречњачком тлу. Пошто је Преспанско језеро на око 150 метара већој висини, вода се из њега прелива. Највећа дубина језера је 54 .
На језеру Мала Преспа се налази острво Ахил (Аил) на које је цар Самуило донео мошти Светог Ахила из Тесалије. На језеру Велика Преспа постоје два ненасељена острва: Голем Град (у Северној Македонији) и Мали Град (у Албанији). Мало Преспанско језеро заједно са Преспанским језером формира јединствени екосистем. Уз језера и околна блата живе видре (Лутра лутра) двије врсте корњача, девет врста гуштера и 10 врста змија. Језеро нема пуно врста риба, али има пуно зоопланктона.[1] Једно је од најважнијих станишта за гњежђење пеликана, од обичних до белоглавих. Данас у Парку природе Преспа живи 1.000 парова белоглавих пеликана, што је највећи број у Европи.
Remove ads
Мала Преспа
Мала Преспа (алб. , мак. Мала Преспа) је географски регион у Албанији, поред југозападне обале Преспанског језера.
Ова област чини десетак села која су организована у општину. Село Пустец је највеће насеље, а уједно и административни центар истоимене општине [].[2]
Култура
Преспанска ношња је вид македонске народне ношње. Носи се у југозападном делу Северне Македоније (тромеђа Северне Македоније, Албаније и Грчке). Женска ношња се састоји од бијеле кошуље, црног јелека, црне футе, горњег црног јелека без рукава, покривеног врата, црних чарапа и црних гумених ципеле.
Верски објекти и грађевине
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads