Привреда Србије
укупна привредна активност Републике Србије From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Привреда Србије прати модел слободног тржишта. Највећа област привреде Републике Србије је област услуга/терцијални сектор, који обухвата укупно 67,9% БДП. Потом следи индустријска област (26,1% БДП) и пољопривредна област (6,0% БДП). Крајем 80-их година, на почетку привредне транзиције из планске привреде у тржишну, Србија је имала повољну позицију у односу на регион. Та позиција је изгубљена због привредних санкција од 1992. до 1995. године (које су, између осталог, резултовале и у обарању рекорда хиперинфлације), као и због НАТО бомбардовања 1999. године.
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: штампарске грешке и нетачно писање валута (нпр. $12 уместо 12$). Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (23.10.2025.) |
.jpg)
Најјача област српске привреде су енергетика, аутомобилска индустрија, машине, рударство и пољопривреда. Најбитнији индустријски извоз чине аутомобили, сировине метала, намештај, храна, машине, хемикалије, шећер, гума, одећа, фармацеутски производи. Трговина игра главну улогу у српској привредној производњи. Главни трговински сарадници су Немачка, Италија, Русија, Кина и суседне балканске земље.
Београд је главни град и привредно срце Србије и дом већине највећих српских и међународних компанија које послују у земљи, као и Народне банке Србије и Београдске берзе. Нови Сад је други по величини град и најважније привредно чвориште после Београда.
Након доласка Војислава Коштунице на власт 2000. године, држава Србија уводи нове законе за лакшу приватизацију привреде, и од тада следи експоненцијални економски раст базиран на продаји компанија, са највећим растом између 2006. и 2008. Номинални БДП по глави становника је скочио са $1,160 у 2000. години на $6,158 у 2011. години. Процењује се да је номинални БДП Србије у 2010. години износио $43,6 милијарди. БДП ППП за 2010. износи $80,6 милијарди, односно $10,897 по глави становника. У 2010. години, Србија је имала готово највећи економски раст од свих земаља у региону, који је износи 1,9% (реални раст). Тренутни велики економски проблеми Србије су висока стопа незапослености (11,9%, подаци из септембра 2018) као и високи спољнотрговински дефицит, ($6,9 милијарди). Трговински дефицит се драстично смањио у односу на 2008. годину када је достигао готово $12 милијарди. Такође, покривеност увоза извозом је умногоме повећана са 32% 2004. година на чак 58,5% 2010.
Последњих година, Србија је била сведок инвестиција великих страних фирми. Просечан реални раст у последњих 10 година је 4,45%. Србија има релативно мали удео државне администрације у односу на остале земље Европе као део БДП: свега 20,6%. Приватна потрошња износи 74,3% БДП а инвестиције 28,6%.
Током светске финансијске кризе 2008. и 2009. године, влада председника Владе Мирка Цветковића повукла је низ потеза за које неки аналитичари тврде да су спасили земљу и банкарски систем од економског краха. На пример, повећана је државна гаранција за све улоге у банкама на 50.000 евра, чиме је обухваћено преко деведесет одсто свих улога. Економски аналитичари сматрају да је то једна од мера које су сачувале српски банкарски систем, а банке су саопштиле да је тренд повлачења улога заустављен и да је од почетка 2009. године приметан раст штедних улога.
Remove ads
Економски подаци и индикатори
Економски подаци и индикатори 2000,2023
Remove ads
Јавне финансије
Министарство финансија Републике Србије надлежно је за надгледање државног буџета, јавних прихода и расхода, као и јавног дуга државе. Јавни дуг Србије се у односу на БДП смањио за 144,6% у периоду од 2000. до 2008. године, међутим исти се повећао због светске економске кризе 2008. и 2009. године.
Народна Банка Србије је централна банка и као таква је надлежна за стабилност цена, политику вредности валуте, контролисањем девизних резерви, и надгледањем финансијског система земље.
Девизне резерве Србије су се нагомилале у периоду од 2000. до 2007. године када су достигле врхунац од $16,07 милијарди. Тада Народна Банка одлучује да смањи девизне резерве да би се ублажиле превелике осцилације домаће валуте током економске кризе. Оне сада износе $13,45 милијарди
Remove ads
Робна размена
Србија је потписница споразума о слободној трговини са ЕУ што омогућава српским произвођачима да извезу на просторе ЕУ без царина и других надокнада.[8] За неке производе (јунетина, шећер, и вино) одређена дозвољена количина (квота) увоза на годишњем нивоу. ЕУ је најзначајнији спољнотрговински партнер Србије.
Србија је такође потписница CEFTA што јој омогућава извоз у земље региона без царине. Србија сваке године остварује спољнотрговински суфицит са осталим земљама чланицама ЦЕФТА. Поред ова два, Србија је потписала и споразуме о слободној трговини са земљама ЕФТА, као и са земљама Заједнице Независних Држава, што је ставља у уникатну позицију бесцаринског приступа два главна тржишта у Европи.
Највећи партнери Србије у 2010.
Пет највећих извозних партнера Србије у 2010.:
Пет највише извезених производа у 2010.:
Пет највише увезених производа у Србију у 2010.
- Нафта ($1.496bn)
- Природни гас ($0.948bn)
- Метали ($0.667bn)
- Електричне машине ($0.643bn)
- Гвожђе и челик ($0.583bn)[9]
Извоз и узвоз робе по земљама, 2013–2015.
Remove ads
Стране директне инвестиције
|
Земље које су највише инвестирале у Србију: |
Србија прихвата стране директне инвестиције (ФДИ) и довођење што већег броја страних фирми са великим капиталом за улагање је приоритет Владе Републике Србије. Стога је Влада одлучила да привуче стране инвеститоре великим финансијским и пореским олакшицама[11]. Србија је и чак у комунистичком периоду била укључена у међународној трговини, а стране фирме су је користиле да би пласирале производе на тржиште несврстаних земаља.
Према скоријем истраживању Привредне Коморе Немачке, Србија је на првом месту за улагање у Југоисточној Европи. Исто истраживање показује да је 97% страних фирми врло задовољно условима пословања.[12]
Remove ads
Привредна рачуница
- Државни буџет (2009)
- Приходи: 1146,5 милијарде RSD
- Расходи: 1267,9 милијарде RSD
Извор: „Министарство Финансија Републике Србије” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 06. 03. 2012. г. Приступљено 07. 04. 2011.
- Просечна плата (фебруар 2011)
- Бруто: RSD 49394[14], US$ 678.01[15], € 482.92[16]
- Нето (после пореза и ПИО): RSD 35538[15], US$ 487.81[15], € 347.45[тражи се извор]
Извор: Завод за Статистику Републике Србије, курс рачунат на дан 31. јануара 2011. године.
- Запосленост по сектору (Октобар 2008)
- Терцијални: 48.7%
- Секундарни: 27.2%
- Примарни: 24.1%
- Укупан број радно способног становништва: 3.26 Million
- Стопа незапослености: 19,2% (March 2011)[17]
- Спољни дуг (November 2008)
- Јавни сектор: $8,49 милијарде
- Приватни сектор: $19,50 милијарди
- Укупно: $27,99 милијарди
Извор: „Народна Банка Србије” (PDF). Архивирано из оригинала 27. 03. 2009. г.
Средство плаћања
Званично делујуће средство плаћања у Србији је српски динар. Међутим од доласка међународних снага на Косову и Метохији и ступања на снагу евра, у јужној српској покрајини користи се и евро као средство плаћања. На трговинском разини, купопродаја се врши и у еврима, швајцарским францима, и америчким доларима, највише у области банкарства и пољопривреди.
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads