Пријевор (Чачак)

За другa значења, погледајте страницу Пријевор.

Пријевор је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 1440 становника.^[1]

Пријевор
Пријевор, поглед из села Риђаге
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Чачак
Становништво
— 2022.	1440
Географске карактеристике
Координате	43° 55′ 04″ С; 20° 16′ 24″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	241
Пријевор Пријевор на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака

Овде се налазе Црква Светог великомученика Георгија у Пријевору, Лазаревића чардак у Пријевору, Железничка станица Пријевор и ОШ „Божо Томић” Пријевор. Овде су рођени Предраг Раковић и Божо Томић.

Овде постоји археолошко налазиште Чуљевине.^[2]

• 
• 
• 
• 

Култура

У селу Пријевор је постојала Народна библиотека и читаоница још 1934. године и она је радила до почетка Другог светског рата. Након завршетка рата мештани отварају библиотеку која је радила до 1963. године. После дванаестогодишње паузе огранак ове библиотеке поново почиње са радом, а током 1985. године добија посебне просторије у обновљеном Дому културе. На лето 1995. године библиотечки стационар је затворен и тек 2002. године огранак је реновиран и поново отворен. Библиотека у Пријевору ради као огранак Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“, отворена је четвртком, има око 2.000 књига и 200 чланова.

Демографија

У насељу Пријевор живи 1324 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (42,1 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 465 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 1.526 1953. 1.500 1961. 1.537 1971. 1.522 1981. 1.563 1991. 1.537 1.526 2002. 1.576 1.601 2011. 1.603

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			1.564	99,23%
Руси			2	0,12%
Хрвати			1	0,06%
Украјинци			1	0,06%
непознато			7	0,44%

Становништво према полу и старости^[5]

м ж ? 29       33 80+ 15       25 75—79 32       25 70—74 50       55 65—69 57       59 60—64 47       57 55—59 33       29 50—54 63       53 45—49 79       72 40—44 57       48 35—39 40       40 30—34 41       47 25—29 52       42 20—24 54       42 15—19 45       47 10—14 42       42 5—9 35       28 0—4 35       26 Просек : 42,1 43,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	304	331	367	398	440	445	465

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	75	114	73	71	61	49	12	7	0	3	3,39

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	694	190	417	47	17	23
Женски	674	122	413	115	13	11
УКУПНО	1.368	312	830	162	30	34

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	303	53	0	1	101
Женски	171	47	0	3	27
Укупно	474	100	0	4	128
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	13	29	28	4	34
Женски	1	2	23	0	7
Укупно	14	31	51	4	41
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	5	7	6	2
Женски	2	3	4	16	25
Укупно	4	8	11	22	27
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	17
Женски	3	0	0	8
Укупно	4	0	0	25