Пролетњаци
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Пролетњаци ()[2] су ред крилатих инсеката са богатом и дугом еволуционом историјом. Савремена светска фауна обухвата преко 3.500 врста пролетњака,[3] и нове врсте се још увек откривају. Овај ред је скоро космополитски распрострањен (одсуствује једино на Антарктику).[4]
Сматра се да су пролетњаци једна од најпримитивнијих група класе . Њихови блиски сродници су идентификовани међу врстама из геолошких периода креде и доњег перма, док су прави пролетњаци познати из фосила који су нешто мало млађи. Према данашњим подацима сматра се да они воде порекло из мезозоичког периода.[5]
Пролетњаци обитавају на јужној и северној хемисфери, и популације су прилично различите, мада еволуциона евиденција сугерише да су врсте прешле екватор много пута пре него пто су поново постале географски изоловане.[5][6]
Пошто су ларве свих пролетњака неотпорне на загађеност животне средине, ови инсекти се користе као биоиндикатори. [7]
Remove ads
Морфолошке и еколошке карактеристике
Пролетњаци су хемиметаболни инсекти, чије ларве живе у незагађеним слатководним екосистемима (језерима, рекама, потоцима). Ларве се пресвалаче и до 10 пута, пре изласка из воде и пресвлачења у адулте. Адултне јединке не напуштају околину места где су живеле као ларве (филопатрија) и често се одмарају на камењу или површинској вегетацији у воденом екосистему. Адулти су величине до 50 и код већине врста поседују крила. Карактеристика по којој су добиле научно име (грч. - плетеница, - упредена крила) је посебан начин уздужног савијања крила услед постојања израженог аналног дела задњих крила[8]. Сем овим, одрасле јединке се карактеришу и тросегментним тарзусима (само код савремених врста), карактеристичном морфолошком грађом мушког полног органа (едеагус) и делимично сраслим тестисима, додатним циркулаторним органом („церкално срце"), као и дугачким једно- до вишесегментним церцима који полазе са 10. абдоминалног сегмента[1][8]. Ларве такође поседују церке, и они су увек са великим бројем сегмената.[9]
Ларве се у воденим екосистемима хране ловећи друге артроподе, биљним материјалом или детритусом. Одрасле јединке се, у зависности од еволуционе историје врсте, хране хербиворно или су активни предатори.
Remove ads
Филогенија и систематика реда
Најстарији фосилни налази пролетњака потичу из доњег Перма. Изумрле палеозојске представнике поједини аутори сврставају у засебан ред () али су вероватно у питању базалне врсте, којима недостају одређене карактеристике савремених[1]. Изумрла фамилија чак обухвата врсте са терестричним ларвама. Представници ове, као и фамилија и , имали су тарзусе изграђене из пет сегмената.
Савремени представници реда пролетњака биогеографски и систематски су подељени у оне који насељавају Јужну хемисферу (подред ) и оне који насељавају Северну хемисферу (подред ).[10] Дивергенција између ових група временски се подудара са разбијањем јединственог континента Пангее на Лауразију и Гондвану током Јуре. Новија истраживања кладистичке систематике указују на парафилетску природу подреда , услед чега се класификациона схема читавог реда своди на постојање две јужне натфамилије и једног северног подреда, који са своје стране обухвата једну фамилију и два инфрареда. Укупан број савремених фамилија је 16.
- ред
- „"
- фамилија †
- фамилија †
- фамилија †
- подред „"
- натфамилија
- фамилија
- фамилија
- натфамилија
- фамилија
- фамилија
- натфамилија
- подред
- базална фамилија
- инфраред , или
- фамилија
- фамилија
- фамилија
- фамилија
- фамилија
- инфраред , или
- фамилија
- фамилија
- фамилија
- фамилија
- фамилија
- фамилија
Родови
Врсте
Remove ads
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads