Просфора

Просфора (грч. — «приносим») је квасни хлеб кружног облика који се користи се при служењу литургије у православној цркви. Из просфоре се на проскомидији вади Агнец. Просфора, заједно са вином, представља дар Цркве Богу. Ти дарови се, на Литургији, узносе Богу, да би се потом као освећени, као Тело и крв Христова, раздавали народу. Просфора води порекло из давнина. Праслика просфоре били су предложени хлебови који су се постављали у храму, тзв. Соломоновом храму у Јерусалиму, на посебан сто, који се звао сто за хлебове предложења. У првим вековима хришћанства верници су сами доносили хлеб, вино, уље, восак за свеће – све што је било потребно за обављање богослужења, Литургије. Овај принос (на грчком – просфора)  су примали ђакони, имена доносиоца су уносили у посебан списак, који су свештеници читали за време освећења Дарова.

Из ових добровољних приноса (просфора) одвајао се део хлеба и вина за Литургију, када ће се у току Литургије хлеб и вино претворити у Тело и Крв Христову; од воска су се правиле свеће, а остали дарови, над којима су се такође читале молитве, дељени су верницима, тј. правиле су се трпезе љубави, тзв. агапе. Касније се назив просфора почео употребљавати само за хлеб, који је коришћен за вршење Свете Литургије.^[1]

Просфора се састоји из два дела, који се праве од квасног теста, и спајају се један преко другог. На горњем делу се ставља печат у облику једнокраког крста, који у горњем делу изнад хоризонталне линије крста садржи иницијале: ИС  ХС (Исус Христос), а испод ове исте линије НИ  КА (на грчком – победити, побеђује).  Овај печат са иницијалима ИС ХС НИ КА, кога свештеник вади из просфоре, назива се Агнец, што значи јагње Божије, и представља Господа Исуса Христа, и тај се Агнец приноси на Литургији и претвара у Тело и Крв Господа Исуса Христа.

Просфора која је припремљена од брашна (безбројног мноштва зрна пшенице), означава и човекову природу, која се састоји од мноштва елемената у природи, као и човечанства у целини, које се састоји од мноштва људи. При томе доњи део просфоре одговара земљаском (телесном) саставу човека и рода људског, а горњи део са печатом, одговара духовној клици у човеку, у којем је запечаћен лик Божији и у којем тајанствено присуствује Дух Божији.

Божије присуство и духовни зачетак у човеку прожимају целокупну природу човека и људског рода, што се приликом припреме просфоре изражава додавањем свете воде, и обичне воде и квасца. Света вода је знамење благодати Божије, а квасац – животворна сила Светог Духа, која даје живот сваком створењу.

Видљива подела просфоре на два дела, означава невидљиву поделу човекове природе на тело (брашно и вода) и душу (квасац и света вода), који се налазе у нераздвојном, али и немешаном јединству, због чега се припрема доњи и горњи део просфоре посебно, да би се затим спојили у једну целину. Још ова два дела просфоре означавају Богочовечанску природу Господа Исуса Христа, тј. да је Господ Исус Христос истински Син Божији и истински човек.

На крају Литургије верницима се дели просфора или у народу позната под именом нафора (назив нафора долази од речи Анафора - узношење, Анафора је централна, главна, Литургијска молитва, у току које се хлеб и вино претварају у Тело и Крв Христову – и ту реч Анафора народ користи скраћено као - нафора). Нафору треба узимати са побожношћу и целивајући руку свештеника који је дао овај дар. По правилима Цркве, нафору треба појести у цркви, на празан стомак, јер је то свети хлеб, хлеб са Божијег жртвеника, део приноса Христовом олтару.^[2]

Види још

• Литургија
• Евхаристија