Пјесме о ослобођењу Србије и Црне Горе

Пјесме о ослобођењу Србије и Црне Горе, или како их је Вук Стефановић Караџић назвао Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу, циклус су српске епске народне поезије који говори о српским борбама са Османлијама у 18. и почетком 19. вијека у Црној Гори, Херцеговини и Србији. Посебна цјелина ових пјесама је о устанка у Србији почетком 19. вијека. У овом циклусу највише пјесама је из Црне Горе, а оне говоре о мјесним, племенским или појединачним борбама са Осмалијама, о турским пљачкашким походима, о отмицама и одбрани стада.^[1]

У циклус Пјесама о ослобођењу Србије и Црне Горе спадају сљедеће пјесме:

• Бој на Мишару
• Бој на Салашу
• Бој на Чокешини
• Женидба Тодора од Сталаћа (Вук Караџић, 1845)
• Кнез Иван Кнежевић
• Лазар Мутап и Арапин
• Перовић Батрић
• Почетак буне против дахија
• Растанак Кара-Ђорђија са Србијом
• Три сужња
• Пропаст Косова и Метохије

Види још

• Српске епске народне пјесме