Ранавалона III

Ранавалона III (Ампарибе, 22. новембар 1861 — Алжир, 23. мај 1917) била је последња суверена краљица Мадагаскара. Владала је од 30. јула 1883. до 28. фебруара 1897. године и борила се против колонизације од стране Француске. Као млада изабрана је међу неколико квалификованих жена за краљицу и наследницу Ранавалоне II, након њене смрти. Као и претходна краљица, Ранавалона III ушла је у политички брак са чланом Хоба династије, политичаром Раиниаривонијем, који је био премијер Мадагаскара,и у великој мери надгледао свакодневно управљање краљевством и управљао својим пословима. Ранавалона је покушавала да одбрани колонизацију јачањем трговинских и дипломатских односа са Сједињеним Државама и са Великом Британијом током своје владавине. Француски напади на приобалне луке и на главни град Антананариво на крају су довели до освајања краљевске палате 1895. године, окончавајући суверенитет и политичку аутономију вековног краљевства.^[3]

Ранавалона III
Пуно име	Ранавало Мањака Разафи
Датум рођења	(1861-11-22)22. новембар 1861.
Место рођења	Ампарибе,  Мадагаскар
Датум смрти	23. мај 1917.(1917-05-23) (55 год.)
Место смрти	Алжир,  Алжир
Гроб	1917;1938 Гробље Сенг Еуген[1][2]
Супружник	Ратримо Раиниаривони
Родитељи	Андриантсимианатра принцеза Ракетака
Династија	Хова
Краљица Мадагаскара
Период	30. јул 1883 — 28. фебруар 1897
Претходник	Ранавалона II
Потпис

Ране године

Ранавалона III била је ћерка од Андриантсимианатра, а њена мајка била је принцеза Ракетака, рођена 22. новембра 1861. године у селу Ампарибеу.^[4][5][6][7]
Када је била довољно стара да похађа школу, почела је да иде у приватну школу у оквиру Лондонског мисионарског друштва.^[5]

Описана је као радно и знатижељно дете са снажном љубављу према проучавању Библије, учењу и читању, а била је изузетно љубазна према наставницима.^[7] Даље образовање наставила је у Конгрегационој школи, средњој школи за девојке. Крштена је као протестанткиња у Амбохиманги 5. априла 1874. године.^[5] Њени наставници су је описивали као једну од најбољих ученика генерације.^[7]

Удала се за племића Ратрима који је преминуо неколико година касније, 8. маја 1883. године у 22 години живота.^[8][9][10]

Постоје извештаји да је премијер Мадагаскара Раиниаривони отровао њеног мужа из политичких разлога. Ранавалона је склопила брак са Раиниаривонијем из политичких разлога.^[9]

Владавина

Ранавалона III проглашена је краљицом након смрти њене претходнице, Равалоне II, 13. јула 1883. године и преселила се у краљевску палату у Антананариву.^[11][12] Крунисање је одржано 22. новембра 1883. године на њен 22. рођендан, када јој је додељена титула Њено височанство Ранавалона III, по божијој милости и вољи народа, краљица Мадагаскара и заштитница закона нације.^[13] Крунисана је у белој свиленој хаљини са црвеним везом и златним украсима.^[14]

Као и њене две претходнице, Ранавалона је закључила политички брак, са премијером Раинилаиаривонијем. Улога младе краљице била је у великој мери церемонијална пошто је готово све важне политичке одлуке и даље доносио много старији и искуснији премијер. Ранавалона је често била позвана да говори јавности у име Раиниаиривонија.^[15]
Током њене владавине, њена тетка Рамисиндразана била је саветница и имала значајан утицај на суд. Старија сестра Расендраноро чији је син Ракатокомена и кћи Разафинандриамантира живели су са својом мајком и били њени блиски сарадници.^[14] Уживала је у плетењу и имала велику љубав према квалитетној одећи, а једина је у Мадагаскару смела да увози одећу из Париза.^[14][7]

Изгнанство

Нова колонијска Влада Француске одлучује да пресели седиште у град Алжир. У почетку је краљици Ранавалони III дозвољено да остане, али је ипак на суду одлучено да Французи протерају краљицу на острво Реинион, 27. фебруара 1897. године.^[16] Њен супруг преминуо је исте године, а она је убрзо пресељена у вилу у Алжир заједно са неколико чланова своје породице. Краљици и њеној породици обезбеђен је угодан живот, укључујући повремена путовања у Париз, али јој никада није дозвољено да се врати на Мадагаскар.^[17]

Смрт

Преминула је од емболије у својој вили у граду Алжиру, 23 маја 1917. године у 55 години живота. Сахрањена је у Алжиру, али су након 21 године њени постхумни остаци пребачени на Мадагаскар, где је сахрањена у краљевској гробници Амбохиманга.^[18][19]

Одликовања

Национална одликовања

• Врховни орден реда краљевства (30. 7. 1883).^[20]
• Орден Радама II (30. 7. 1883).^[20]
• Орден за заслуге (30. 7. 1883).^[20]
• Орден за војне заслуге (30. 07. 1883).^[20]
• Врховни орден краљевства (30. 07. 1883).^[20]
• Орден Равалоне (1896).^[20]

Стране почасти

• Велики крст реда Легије части (18. 1. 1887).^[21]

Галерија

• 
  Ранавалона III око 1889. године
• 
  Биста Ранавалоне III
• 
  Ранавалона III у периоду између 1890—1895
• 
  Портрет
• 
  Краљица у изгнанству