Расавци (Приједор)

насељено мјесто у граду Приједору, Република Српска, БиХ From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

Шаблон:Насељено мјесто у БиХ

Расавци су насељено мјесто у граду Приједору, Републици Српској, Босни и Херцеговини. Налазе се јужно од центра Приједора, на лијевој обали ријеке Сане, у поткозарском крају. Административно се воде као једно село, али се географски дијеле на Доње и Горње Расавце.

Географија

Расавци се простиру уз ток ријеке Сане, која представља природну одредницу и рекреативну зону. Кроз територију села протичу и мањи водотоци – Врањска ријека и поток Костајница. Насеље лежи на правцу пута Приједор – Сански Мост. По географском положају припада Поткозарју, али се у ширем регионалном смислу може сврстати и у простор Подгрмеча.

Историја

Расавци су традиционално пољопривредно насеље, познато по ратарству, сточарству и воћарству. Током индустријског развоја Приједора дио становништва радио је у рудницима и фабрикама. Током Другог свјетског рата и у рату 1990-их, село је због положаја у близини комуникација према Козарцу и Подгрмечу имало извјестан стратешки значај.

Подјела насеља

  • Доњи Расавци – дио села ближи обали Сане; у центру села налази се Храм Вазнесења Господњег.
  • Горњи Расавци – дио села на благо вишем терену, ближи пољопривредним и шумским површинама

Иако постоји географска подјела на Доње и Горње Расавце, у административном смислу село се увијек води као јединствена цјелина – Расавци.

Етнографија и поријекло породица

Расавци се дијеле на више мањих шорова (засеока) које носе имена по бројним породицама. Породице у Расавцима углавном потичу из ширег подгрмечког и поткозарског краја, а дио њих досељен је из Лике, Кордуна, Црне Горе и Херцеговине током XVIII и XIX вијека.

  • Ђурђевићи – један од најстаријих и најбројнијих родова у Доњим Расавцима.
  • Јовићи и Лазићи – традиционално везани за Горње Расавце.
  • Бабићи, Стојановићи, Тривуновићи, Васићи – породице које чине мање засеоке распоређене дуж потока и локалних путева.
  • Мрђа – стари род са својим шором.
  • Радетићи – њихов предак је био ктитор завјетне цркве Светог Пантелејмона у Горњим Расавцима.
  • Драгишићи – по предању поријеклом из Црне Горе, славе Светог Стефана као крсну славу.
  • Радиновићи – позната породица са засеоком у горњем дијелу села.
  • Јевтићи – дио већих сеоба у Поткозарје у XIX вијеку.
  • Антонићи – род у Доњим Расавцима, са шором ближим пољопривредним површинама.
  • Ступар – породица присутна у селу;
  • Станковић – породица присутна у селу;
  • Мршић – породица у Расавцима;
  • Штрбац – породица у селу, вјероватно досељена из Лике или Кордуна;
Remove ads

Становништво

Пописом обухваћени укупни број становника

Више информација Година, Укупно становника ...

Национална структура становништва

1991. година
Више информација Националност, Број ...

* Подаци за 1991. годину према статистичким изворима СР БиХ; тачни износи могу варирати у зависности од извора и потребно је навести конкретан цитат.

2013. година
Званичан укупни број становника је 874; детаљна етничка структура по насељима није у потпуности публикована у свим изворима.
Remove ads

Привреда

Привреда Расаваца је традиционално заснована на пољопривреди, али се временом трансформисала због близине Приједора и промјена у начину живота становништва.

Пољопривреда

  • Ратарство – гаје се пшеница, кукуруз, јечам и овас, што представља основу исхране и сточарске производње.
  • Повртарство и воћарство – становништво узгаја кромпир, купус, пасуљ, али и воће попут шљиве, јабуке и крушке. Шљива је нарочито значајна због традиционалне производње ракије.
  • Сточарство – мање породичне фарме држе говеда, свиње, овце и живину. Производња млијека и меса је претежно за властите потребе, али дио завршава и на локалним пијацама.

Шумарство

Значајан дио територије Расаваца, нарочито у горњем дијелу села, покривен је шумама храста, букве и граба. Традиционално се дрво користило као грађа за куће, штале и амбаре, али и за огрев. Данас су присутне мање пилане и дрводјелске радионице које производе грађевински материјал и намјештај. Шумарство је такође везано за сезонске послове – сјечу и извоз дрвне масе, што омогућава додатне приходе мјештанима.

Занатство и услуге

До средине XX вијека у селу је било више занатских радњи (ковачи, колари, зидари). Данас су присутне мање аутомеханичарске радионице, пилане и дрводјелске радионице, као и трговине мјешовитом робом.

Савремена привреда

Значајан дио радно способног становништва запослен је у Приједору у индустрији, трговини и јавним службама. Многи мјештани свакодневно путују на посао у град, тако да село функционише и као приградско насеље.

Дијаспора и новчане дознаке

Због исељавања посебно током 1990-их и касније, дио становништва живи у иностранству (Србија, Словенија, Аустрија, Њемачка). Новчане дознаке из дијаспоре имају значајну улогу у одржавању домаћинстава и обнови кућа.

Туризам и рекреација

Близина ријеке Сане и излетишта „Плажа Мали Рај「 чини село атрактивним у љетним мјесецима. Постоји потенцијал за развој сеоског туризма, нарочито кроз гастрономију (традиционална јела, ракија) и рекреативне активности (риболов, купање, планинарење).

Remove ads

Култура и образовање

Расавци припадају културном простору Поткозарја. Његују се традиционални српски обичаји (крсне славе, сабори и вашари). У селу постоји подручна основна школа за ниже разреде.

Знаменитости и рекреација

  • Храм Вазнесења Господњег (Доњи Расавци)
  • Црква Светог Пантелејмона (Горњи Расавци) из 1904.године
  • ОШ "Доситеј Обрадовић" - ПО Расавци
  • Стадион ОФК "Расавци" Расавци
  • Друштвени дом у Горњим Расавцима
  • Друштвени дом у Доњим Расавцима
  • Сана – рекреација, риболов и купање
  • „Плажа Мали Рај「 – мање уређено купалиште на Сани
  • Врањска ријека, је локална природна атракција погодна за шетњу, излете и риболов, као и поток Костајница – мањи водотоци у селу.
Remove ads

Види још

Референце

Remove ads
Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads