Рача (Бајина Башта)
насеље у општини Бајина Башта, Златиборски округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Рача је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 509 становника. Атар села Раче чини цео слив реке Раче.
.svg)
_002.jpg)
На подручју Раче налази се манастир Рача, задужбина краља Драгутина. Садашњу цркву подигао 1795. године архимандрит Хаџи Мелентије Стевановић.
Remove ads
О селу
Село се налази на врху потока, који десно и лево падају у реку са Соколине, Соколарице, Црњуше, Борање са леве стране Борова, Жлијепца и Главице са десне стране. Налази се на 573 метара надморске висине и доста је разуђено.
Манастир Рача се налази на обронцима Таре, месту где река Рача излази из кањона, на 6 km западно од Бајине Баште. Манастир је био од великог значаја за насељавање села. Калуђери и свештеници из разних крајева тражили су склоништа у овом манастиру. Због тога су и своју ближу и даљу родбину досељавали недалеко од манастира како би били у близини. Из тог разлога село се ширило и насељавало. Рача је због манастира често пљачкана и расељавана. Сваки турски поход на манастир, стављао је цело село у покрет. Године 1813, у једном од турских похода, манастир је напао Мемиш-ага из Сребрнице. Упадом у манастир заклао је два калуђера, а манастир је након овог напада остао потпуно опустошен и уништен. Рачани су побегли из села на више страна по Подрињу и спустили се дубоко низ Дрину и у преко савске крајеве. Рача данас нема старијих родова од 200 година.[1]
Remove ads
Демографија
У насељу Рача живи 549 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (37,4 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 219 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Најстарији досељеници села били су Бучовићи. Доселили су се из Мокре Горе. Када се један од њих покалуђерио са собом је превео два брата. Населили су се на старом насељу у Борањи. Породица је дуги низ година имала традицију калуђера и свештеника, који су се касније иселили из овог места. Уз њих су дошли од Братоножића поп Вучета и Глигорије Живановићи и испод њих се населили на Борањи. Одувек су били свештенички род, који је и другим местима давао свештенике. Данас носе презимена: Средојевићи, Живановићи, Пантелићи, Јеремићи и Митровићи.[2] Рачани се данас углавном баве пољопривредом, већина домаћинства узгаја малине.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.[3]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Remove ads
Види још
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads