Резеда

From Wikipedia, the free encyclopedia

Резеда
Remove ads

Резеда (лат. ), номинотипски род фамилије , обухвата мирисне зељасте биљке ситних, неугледних цветова. Природни ареал распрострањења врста овог рода простире се у области Средоземља и Средњег истока. Род обухвата око 65 врста, од којих већина природно расте у Средоземљу, а четири (уједно и најпознатије) су раширене широм света као коров (, , и ).

Укратко Резеда, Научна класификација ...
Remove ads

Опис

Резеде су једногодишње, двогодишње или вишегодишње зељасте биљке, чије су стабљике усправне или устајуће, најчешће мирисне. При дну стабла постоји розета листова, а дуж стабла остатак листова је спирално распоређен. Листови могу бити цели, назубљени или перасто дељени, дугачки до 15 , при основи најчешће са 2 залиска. На врху стабла налази се цваст грозд, у којој су појединачни цветови величине до 6 . Цветови су зигоморфни, беле, жуте, наранџасте или зелене боје, са 4—8 чашичних и 4—6 круничних листића[1]. Прашника је 10—25, а оплодних листића 3—4[1]. Семених заметака је пуно, кампилотропни су, са 2 интегумента[1]. Плод је чаура. Семе је ситно, јајастог или бубрежастог облика, смеђе боје, са карункулом[1].

Remove ads

Употреба

Цветови биљака из рода резеда су неугледни, али веома мирисни, те се резеда узгаја ради освежења простора, употребе сувих цветова у цветним аранжманима или потпурију. Етарско уље резеде користи се у производњи парфема. У Старом Риму резеда се користила као седатив, и за залечење модрица.

Резеда је можда била најпознатија по истоименој боји (резеда боја, или резедо боја), добијаној из корена врсте . Ову жуту боју су људи добијали још пре 1. миленијума п. н. е. и она је можда најстарија добијена боја. Са почетком 20. века, престала је употреба овако добијене боје, услед појаве јефтинијих синтетичких жутих боја на тржишту[2].

Remove ads

Систематика

Род резеда је централни у фамилији, и дуго се сматрао монофилетским. Међутим, према резултатима молекуларне систематике[3] неколико родова ове фамилије (, и ) се може укључити у оквире рода . Традиционално, род се дели на 6 секција на основу морфолошких и цитогенетичких података:

род
секција
секција
секција
секција
секција
секција

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads