Рековац

Рековац је насељено место у Србији и седиште истоимене општине у Поморавском управном округу. Према попису из 2022. било је 1.283 становника.

Рековац
Црква Светог Романа српског
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Општина	Рековац
Становништво
— 2022.	1.283
Географске карактеристике
Координате	43° 51′ 25″ С; 21° 05′ 31″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	629
Рековац Рековац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	35260
Позивни број	035
Регистарска ознака

Овде се налази ОШ Светозар Марковић (Рековац), као и Запис храст код школе (Рековац) и Запис Спасића липа у порти (Рековац).

Историја

До Другог српског устанка Рековац се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Рековац улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је добило статус варошице.

У Рековцу постоји Народна библиотека основана 12. октобра 1928. године. У периоду од 12. октобра 1987. до 2010. године носила је име „Рибникар“, а потом име „др Милован Спасић“.^[2]

Овде постоји Црква Светог Романа српског.^[3]

Демографија

У насељу Рековац живи 1520 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,6 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 710 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.510 1953. 1.674 1961. 1.467 1971. 1.685 1981. 1.751 1991. 1.916 1.886 2002. 1.930 2.020

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			1.852	95,95%
Роми			50	2,59%
Југословени			4	0,20%
Црногорци			3	0,15%
Хрвати			3	0,15%
Македонци			2	0,10%
Словаци			1	0,05%
непознато			2	0,10%

Рековац у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Куће	44	43	44	45	45	43	45	48	50	50	48	49
Пореске главе*	-	57	57	56	55	54	56	55	58	59	57	63
Арачке главе**	131	144	139	140	143	140	149	153	148	150	148	152
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[6]

м ж ? 1       2 80+ 21       28 75—79 25       47 70—74 49       63 65—69 42       47 60—64 70       55 55—59 33       55 50—54 67       65 45—49 93       88 40—44 77       72 35—39 59       68 30—34 63       66 25—29 48       62 20—24 50       50 15—19 74       61 10—14 71       61 5—9 49       62 0—4 43       43 Просек : 39,6 41,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	445	469	490	574	623	664	710

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	171	196	124	145	37	30	6	1	0	0	2,72

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	772	202	504	44	20	2
Женски	829	160	508	138	23	0
УКУПНО	1.601	362	1.012	182	43	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	360	55	0	0	90
Женски	308	42	0	0	43
Укупно	668	97	0	0	133
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	14	7	51	7	15
Женски	7	0	46	10	6
Укупно	21	7	97	17	21
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	12	14	40	26	18
Женски	8	9	42	54	32
Укупно	20	23	82	80	50
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	8	0	0	3
Женски	8	0	0	1
Укупно	16	0	0	4

Знамените личности

• Тодор Бушетић, учитељ и етнограф, сарадник Јована Цвијића при проучавању Левча
• Момчило Катанић, лекар, комунистички активиста и учесник Народноослободилачке борбе
• Милован Спасић, доктор филозофије, сматра се првим библиотекаром НБС
• Милан Јелић, редитељ
• Драгослав Степановић, фудбалер
• Жикица Симић, психолог, публициста и радио водитељ