Ретезат

Национални парк Ретезат (рум. ) се налази у Румунији, тачније у јужним Карпатима. Представља један од највећих планинских масива у Румунији. Највиши врх је Пелеага са надморском висином од 2509 метара. Значење речи Ретезат^[1] на румунском језику значи „одсечен”. Фондација 7 светских чуда је предложио Ретезат за ново чудо света. Ову планину зову још и „земљом плавих очију”.

Ретезат
Врх Пелеага
Географске карактеристике
Највиша тачка	Пелеага
Ндм. висина	2509 m
Координате	45° 20′ 02″ С; 22° 49′ 14″ И 45° 20′ 02″ С; 22° 49′ 14″ И
Географија
Ретезат
Државе	Румунија
Републике	Румуније
Регије	Трансилванија

Географија

Планина Ретезат је позната као Трансилванијски Алпи и прва је планина која је проглашена за национални парк у овој земљи. Покрива скоро 500 квадратних километара. Једна четвртина планине је виша од 1.800 m надморске висине. Област Ретезат планине је углавном од гранита и ледника. Овај национални парк је богат језерима и водопадима. Броји преко 80 језера од којих је највеће Букура^[2]. Језера^[3] на овом масиву обухватају скоро половину свих ледничких језера у Румунији.

Језеро	Дубина језера (m)	Надморска висина (m)
Букура	15.7	2.041
Ана	11	1.990
Лиа	4.3	1.910
Заноага	29	1.997
Негру	24.8	2.036
Геменеле	5.3	1.920
Заноага Мика	12.4	1.900
Пелеага	4.2	2.122
Таул Кустура Маре	9	2.226

Језеро Букура

Језеро Заноага

Што се тиче врхова на планини Ретезат, постоје више од 55 врха са надморском висином од преко 2.000 m. Због ерозије од мраза, виша подручја планине су врло нестабилна.

Врх	Надморска висина (m)	Фотографија
Пелеага	2.509	Пелеага
Папуса	2.508	Папуса
Ретезат	2.482	Ретезат
Маре	2.463	Маре
Кустура	2.457	Кустура
Букура	2.433	Букура

Национални парк Ретезат обилује и прекрасним водопадима од којих су најлепши Станисоара^[4], Лолаиа^[5]

Биљни свет

Биљни свет је веома богат и све врсте биљака су заштићене законом УНЕСКО-а. Укупно једна трећина флоре Румуније је на овој планини. Око 100-ак врста су ендемичне. На Ретезату највише има линцуре, жуте линцуре, маслачка, љиљана укључујући још око 1.000 врста биљака.^[6] Што се тиче шумских предела на овој планини, најспецифичнији су планински бор, швајцарски бор, као и патуљасти бор који се налазе на каменитијим подручјима.

Животињски свет

На Ретезату живи око 185 врста птица од којих су неке ендемичне. Од тог броја, 122 врсте се редовно гнезде у овом пределу и зато он припада Мрежи значајних птичјих подручја. Неке од тих врста су црна рода, сури орао, сиви соко, тетреб, орао змијар, златни орао, дрозд. Животиње сисари којима је дом Ретезат су у мањем броју у односу на птице. Има око 55 врста сисара. Ту спадају сиви вук, мрки медвед, алпски мрмот, дивокоза, рис. Бескичмењаци који се често налазе овде су жаба, даждевњак, пролетњаци и неколико ендемских врста лептира .

Приступ

Најбржи приступ планини је из градова Лупени, Урикани, Хацег, Петрошани, ако се долази из правца источне или северне стране.