Речани (племе)

Речани ( ; пољ. ; рус. ) су средњовековно западнословенско племе, део племенског савеза Љутића, које је живело у горњем току реке Хавел. Живели су јужно од великог племена Украна и северно од Шпревљана.

Североисточна Немачка око 1000. н.е. Речани () су живели око горњег тока реке Хафел

Реконструкција речанског насеља из VIII—IX века

Историја

Када је Отон I основао Бранденбуршку бискупију 948, у њен састав су ушле области које су насељавали Речани и Украни. Световну власт у њој вршили су, маркгрофови које је именовао цар. Да би се одбранила од немачких освајача и покушаја покрштавања, западнословенска племена Хижани, Прекопјенци, Доленчани и Ретари удружила су се у Љутићки племенски савез, након чега су им се придружили Украни и Речани. После успешног устанка 983. године, Љутићи су повратили независност. За разлику од делова западнословенских Бодрића и Поморјана, љутићка племена су сачувала своју стару словенску веру.^[1]

Након 1100. године, Љутићки племенски савез је био у расулу због све већих унутрашњих сукоба, који су слабили његове чланове у односу на спољне непријатеље. Вендски крсташки рат (1147), који је одобрио папа, имао је за циљ уништење Љутића, укључујући племе Речана. Поред немачких кнежева, у поход су били укључени и Данци и Пољаци.^[2] Као резултат рата, области које су се налазиле северно, североисточно и источно од земље Речана, а које су насељавали Ретари и Украни, припале су Поморјанима, који су били под пољском феудалном влашћу, док је земља Речана дошала под власт Алберта Медведа.^[3]