Савезна скупштина Савезне Републике Југославије

Савезна скупштина Савезне Републике Југославије је била највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Савезној Републици Југославији, од 1992. до 2003. године.

Стандарта председника Већа грађана Савезне скупштине СРЈ

Савезна уставотворна и законодавна власт

Савезна скупштина као орган Савезне Републике Југославије:^[1]

• одлучује о уставу Савезне Републике Југославије
• одлучује о пријему других република чланица у Савезну Републику Југославију, о удруживању са другим државама и о приступању међународним организацијама
• одлучује о промени граница Савезне Републике Југославије, одлучује о рату и миру, проглашава ратно стање, стање непосредне ратне опасности и ванредно стање
• доноси савезне законе, друге прописе и опште акте, доноси савезни буџет и завршни рачун, потврђује међународне уговоре из надлежности Савезне Републике Југославије
• обавља контролу над радом Савезне владе и других савезних органа и функционера одговорних Савезној скупштини, у складу са савезним уставом и савезним законом
• за кривична дела предвиђена савезним законом
• бира и разрешава председника Републике^[а] председника Савезне владе, судије Савезног уставног суда, судије Савезног суда, савезног државног тужиоца, гувернера Народне банке Југославије и друге савезне функционере одређене савезним законом
• обавља и друге послове утврђене савезним уставом

Савезна скупштина може, на заједнички предлог република чланица, савезним законом уредити и друга питања која нису у надлежности Савезне Републике Југославије.^[2]

Веће грађана и Веће република

Савезну скупштину сачињавају Веће грађана и Веће република.^[3]

Веће грађана сачињавају савезни посланици изабрани у републикама чланицама на непосредним изборима, тајним гласањем, тако што се по један савезни посланик бира на 65 000 бирача, с тим што се у републици чланици бира најмање 30 савезних посланика.^[3]

Веће република сачињавају по 20 савезних посланика из републике чланице изабраних на непосредним изборима.^[4]

Савезни посланици

Савезни посланици бирају се на четири године.^[5]

Избор и престанак мандата савезних посланика у Већу грађана и Већу република Савезне скупштине уређује се савезним законом, иако је првобитно у Уставу било дефинисано да се избор и престанак мандата савезних посланика у Већу република Савезне скупштине уређује се законом републике чланице, то је измењено Амандманом III.^[6]

Савезни посланици у Већу грађана Савезне скупштине представљају грађане Савезне Републике Југославије, а савезни посланици у Већу република Савезне скупштине представљају републику чланицу у којој су изабрани.

Председници већа

Веће грађана и Веће република Савезне скупштине бирају свог председника и потпредседника из реда својих посланика.

Председник већа представља веће, руководи радом већа и врши друге послове утврђене савезним законом и пословником већа.

Оба већа доносе пословнике којима уређују свој рад и организацију.

Редовна и ванредна заседања већа

Савезна скупштина ради у редовним и ванредним заседањима већа.

• Редовно заседање одржава се без позива два пута годишње, у складу са пословником већа. Прво редовно заседање почиње првог радног дана у фебруару, а друго првог радног дана у септембру.
• Ванредно заседање одржава се на захтев најмање трећине броја савезних посланика у једном већу или на захтев Савезне владе, са унапред утврђеним дневним редом.

Начин гласања у скупштини

О питањима из надлежности Савезне скупштине одлучују оба већа равноправно, већином гласова савезних посланика у сваком од два већа, ако савезним уставом није друкчије одређено.

Савезне законе о застави, грбу и химни, избору савезних посланика за Веће грађана, избору председника Републике,^[б] Савезном суду, Савезном државном тужилаштву, организацији Савезног уставног суда, поступку пред тим судом и правном дејству његових одлука Савезна скупштина доноси двотрећинском већином гласова свих савезних посланика у сваком од два већа.

Кад предлог савезног закона, другог прописа или општег акта није усвојен у оба већа у истоветном тексту, већа образују комисију за усаглашавање коју сачињавају по пет савезних посланика из оба већа. О предлогу комисије за усаглашавање и изјашњавају се оба већа, у складу са савезним уставом.

Избори за Савезну скупштину

• Избори за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ маја 1992. Одржани 31. маја 1992.
• Избори за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ децембра 1992. Одржани 20. децембра 1992.
• Избори за савезне посланике у Веће грађана Савезне скупштине СРЈ 1996. Одржани 3. новембра 1996.
• Избори за посланике у Савезну скупштину СРЈ 2000. Одржани 24. септембра 2000.

Напомене

1. Донети су амандмани на Устав СРЈ, којима је непосредно изабран председник Савезне Републике Југославије за задње председничке изборе 2000. године.
2. Донети су амандмани на Устав СРЈ, којима је непосредно изабран председник Савезне Републике Југославије за задње председничке изборе 2000. године.

Види још

• Народне скупштине Југославије