Савез пионира Југославије

Савез пионира Југославије (скраћено: СПЈ) био је пионирска организација која је обухватала основно-школску дјецу из првих 7 разреда у СФР Југославији. Савез је основан 27. децембра 1942. у току НОБ-а, од стране Комунистичке партије Југославије, а по угледу на совјетске пионирске организације. Организација се налазила у структури УСАОЈ-а, односно СКОЈ-а, НОЈ-а и ССОЈ-а, касније. Издавали су „Мале новине“. Чест синоним за ову организацију био је Титови пионири.^[1][2]

Амблем Савеза пионира Југославије

Застава Савеза пионира Југославије

Организација је била подијељена у двије групе, млађе пионире (7 до 11 година) и старије пионире (11 до 15 година).^[3]

Пријем нових чланова обављан је у првом разреду у свим школама у СФРЈ, током свечаности за Дан Републике. Тог дана сви ђаци су полагали „пионирску заклетву“. Тог дана сви пионири добијали су плаву капу „титовку“ са црвеном петокраком и црвену мараму, који су се носили на белој кошуљи са плави или црним шорцем, односно сукњом.

Посљедња генерација која је примана у пионире, рођена је 1982. године.

Симболика и значај

Симболи Савеза пионира Југославије били су блиско повезани са идеологијом комунизма и братства и јединства. Црвена марама симболизовала је крв проливену за слободу у Народноослободилачкој борби, а „титовка“ са црвеном петокраком представљала је везу са партизанским покретом и комунистичком идеологијом.^[4] Застава пионира била је плаве боје са црвеном петокраком и жутим рубом, а амблем Савеза садржао је стилизовану ватру, симбол младости и ентузијазма.

Активности и организација

Пионирске организације биле су активне у школама и локалним заједницама. Организоване су разне ваннаставне активности: радне акције, омладинске радне бригаде, излети, такмичења у знању, спортски догађаји, културне и уметничке манифестације, као и учешће у друштвено-корисном раду.^[5] Пионири су такође учествовали у обележавању државних празника, као што су Дан Републике, Дан младости и Дан ослобођења.

Утицај на друштво

СПЈ је имао значајну улогу у обликовању вредности младих генерација у Југославији у складу са идеологијом СКЈ. Организација је промовисала идеале социјалистичког самоуправљања, интернационализма, антифашизма, колективизма и поштовања различитости. Пионирски систем је био само увод у касније чланство у омладинским и партијским организацијама, а многи истакнути друштвени и политички радници били су као деца учлањени у пионире.^[6]

Пионирска заклетва

Пионири на Првомајској паради у Љубљани 1961. године.

Текст пионирске заклетве, који је у неким детаљима варирао од школе до школе, на српско-хрватском језику је гласио:

Данас, када постајем пионир

Дајем часну пионирску реч:

Да ћу марљиво учити и радити

поштовати родитеље и старије,

и бити веран и искрен друг,

који држи дату реч;

Да ћу волети нашу самоуправну домовину

Социјалистичку Федеративну Републику Југославију

Да ћу развијати братство и јединство

и идеје за које се борио друг Тито;

Да ћу ценити све људе света

који желе слободу и мир!

Једна од првих верзија свечаног пионирског завета, која је важила у Федеративној Народној Републици Југославији, била је мање захтевна од оне најпознатије:

„Заветујем се пред пионирском заставом и пред својим друговима пионирима да ћу учити и живети као веран син своје домовине – Федеративне Народне Републике Југославије. Заветујем се да ћу чувати братство и јединство наших народа и слободу наше отаџбине стечене крвљу њених најбољих синова. За домовину са Титом напред!“

Униформе и опрема

• 
  Опрема и прибор
• 
  Униформа за девојчице
• 
  Униформа за дечаке

Експонати Педагошког музеја у Београду

Распад и наслеђе

Са распадом СФР Југославије почетком 1990-их, Савез пионира је престао да постоји у свом изворном облику. Данас, пионирска симболика и сећање на организацију често се користе у популарној култури, носталгичним догађајима и изложбама.^[7]

Упоредне организације

Сличне пионирске организације постојале су у другим комунистичким и социјалистичким земљама, као што су совјетски „Октябрята“ и „Владимирски пионири“, мађарски „Úttörők“, бугарски „Чавдарчета“, као и кинески „Млади пионири“. Све ове организације имале су за циљ социјалистичко васпитање деце и промовисање комунистичких колективних вредности.^[8]