Сали-ага
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Сали-ага Ђеврлић (познат под надимком Руднички Бик) је био заповедник (мутеселим) Рудничке нахије у време дахија.[1][2] Негде се помиње да се презивао Делевић[3] или Ђеврић.
Remove ads
Биографија
Не зна се кад је рођен. Био је брат Кучук-Алије.[4] Рођен је на Руднику, у породици Ђеврлића. Био је познат по окрутности, оргијању, разврату и увођењу права прве брачне ноћи.[5]
Тражио је да му се младе доводе пред чардак, где би бирао најлепшу, како би користио право прве брачне ноћи.[6][7]
Организовао је оргије и у околним селима,[8] тако што би у селу одабрао три девојке и дао им титуле: краља, краљице и барјактара. Прве две би га двориле - „краљ「 би га појила ракијом, „краљица「 би га хранила, а трећа држала барјак (заставу) да одржава весеље.[9][10]
Јеремија Живановић је забележио да су сватови морали прво доћи пред агу и пред њим певати следећу песму:
Куп' се, бер' се, коло игра
да дочека Сали агу,
Сали агу дику нашу!
...
Сали ага проговара:
"Сад ми душа бајрам има
кад ми млада коло води".[11]
Уз бројна друга злодела, 1803. је спалио и опљачкао манастир Никоље Рудничко.[12]
Remove ads
Први српски устанак
У фебруару 1804,[13] пет стотина устаника под командом Арсенија Ломе и Петра Трешњевчанина опседају Рудник у коме се налазе пет стотина јаничара под командом Сали-аге, Али-аге Џавића из Ужица и муселима Пљакића из Карановца (данашње Краљево).[14] Тако почиње први српски устанак.
По доласку у Рудник, 19. фебруара, Карађорђе је одмах позвао Турке Рудничане на разговор. Намеравао је да покуша без борбе да створи јаз међу Турцима приврженим дахијама (дошљаци) и Турцима Рудничанима (староседеоци), који су били одани султану. Вођа рудничких муслимана, Токатлић, прихвата Карађорђев позив на предају и преноси га Сали-аги, који то прво прихвата, али онда траже додатно време за напуштање Рудника. Карађорђе, сумњајући у њихове намере, одлучује да нападне, а Сали-ага, у намери да га предухитри, напада први. После краће борбе се повлачи, а на бојишту остаје 86 мртвих јаничара. Након тога, Карађорђе заузима рудничку тврђаву 11. марта,[15] а „Турке「 протерују. По једној верзији, Сали-ага се тако спашава,[16] али такође постоји и прича да га је 2. марта 1804. погубио лично Танаско Рајић.
Милан Ђ. Милићевић у књизи „Кнежевина Србија「 каже да су се Турци пробили и побегли уз пар мртвих, а да су у граду остале само жене и деца, које су устаници пустили да оду.[17]
Према књизи „Ратна лукавства српске војске 1804-1815「, ток догађаја је мало другачији: желећи да се освети Сали-аги за учињена зла и нанесену срамоту српским девојкама, Карађорђе је одредио ојачану чету (одред) бораца и исте ноћи упутио је да постави заседу на ужичком путу „повише неке старе Црквине, на Рудничиштима, одакле се пут за Чачак одваја「. Сутрадан рано 29. фебруара Сали-ага са својом дружином напустио је град и пошао путем за Ужице. На путу је уочио многе трагове, што му је говорило да су Срби негде на путу и чекају у заседи, па је пошао путем преко Јелениног гроба. Али није имао у виду да га је Карађорђе пратио. У исто време Арсеније Лома и Петар Кара, прозревши намеру непријатеља, отпочели су с пребацивањем снага за постављање заседе ка чачанском путу. Стигли су да из покрета отворе бочну ватру на Турке у галопу, којима је с леђа пристизао Карађорђе. У унакрсној ватри погинуло је више од 200 непријатељских војника, међу којима Џавић и Пљако. Сали-ага је имао срећу па је извукао живу главу.[16]
Помиње се да је Сали-ага заједно са Грком Диогеном помогао књазу Милошу да се излечи од неке венеричне болести од које је боловао, али се не каже када је то било.[18]
Сва је прилика да је Сали-ага погинуо тек 1815, током 2. српског устанка, када је погинуо и Арсеније Лома.[16] Према том извору, сахрањен је у дворишту старе рудничке школе; па опет, код М.Ђ. Милићевића се у „Кнежевини「 Сали-ага уопште не помиње као учесник овог догађаја,[19] а тако је и у Милутиновићевој Историји Србије 1813-1815.[20]
Remove ads
Референце
Литература
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads