Само Томашик

Само Томашик (слч. ; Јелшавска Тјеплица, 8. фебруар 1813 — Хижње, 10. септембар 1887) је био словачки песник и прозаик који је писао под псеудонимом Козодолски Томашек.

Само Томашик
Само Томашик
Датум рођења	(1813-02-08)8. фебруар 1813.
Место рођења	Јелшавска Тјеплица, Аустријско царство
Датум смрти	10. септембар 1887.(1887-09-10) (74 год.)
Место смрти	Хижње, Аустроугарска

Познат је као аутор панславенске и патриотска песме »"“« (1834) која је с измењеним насловом и стиховима била свечана песма СФРЈ (од 1943), химна СФРЈ (од 1977. привремена химна, а од 1988. коначна). Служила је и као химна СР Југославије, и Државне Заједнице Србија и Црна Гора (до 2006). У Словачкој је то патриотска песма, која за Словаке има значај друге химне..

Школовао се у Јелшави и Гемеру, гимназију је похађао у Рожњавама, а студије је касније наставио у Кежмароку, Кракову и Вјелички. Пре него је завршио студије подучавао је двије године у Банревема, али када му се разболио отац вратио се кући, да би након очеве смрти постао евангелички свештеник у Хижњеу.

Документарни филм о Томашику

Матице словенска је 12. фебруара 2023. године у Гемерским Теплицама организовала меморијалну манифестацију из које је настао и кратки документарни филм.^[1]

Значајнија дјела

• 1888. - , збирка басни и песама
• 1834. - . химна
• 1846. - , проза (легенда)
• 1864. - , приче
• 1865. - , приче
• 1867. - , приче
• 1870. - , приче
• 1873. - , приче
• 1876. - , приче
• 1872. - , Историја Гемера
• 1883. - , Историја дворца Муран
• , незавршена новела, само рукопис
• , драма, само рукопис
• , револуционарна песма
• , националистичка песма
• , песма