Словачки језик

From Wikipedia, the free encyclopedia

Словачки језик
Remove ads

Словачки језик (слч. или ) службени је језик Републике Словачке, с пет милиона становника (број Словака у другим државама процењује се на око милион). Такође, спада и у службене језике АП Војводине и неких општина, међу којима и Нови Сад, Стара Пазова, Бачки Петровац, Ковачица и друге. Од 1. маја 2004. год. словачки је и један од језика Европске уније. Словачки језик је познат и као есперанто словенских језика, сматра се за најразумљивији и за кориснике других словенских језика.

Укратко словачки језик, Говори се у ...
Thumb
Општине Војводине у којима је словачки језик у службеној употреби
Remove ads

Основна подела дијалеката и наречја словачког језика

  • Централно/Средњословачки дијалекти (у јужним областима имају неке заједничке карактеристике са јужнословенским језицима)
    • Источнословачки дијалекти
      • Западнословачки дијалекти најближи чешком језику

Основна подела употребе словачког језика у Републици Србији (АП Војводини)

  • Говорни словачки дијалект са доста архаизама и српских речи, који се користи у неформалној и приватној комуникацији.**
  • Стандардизован књижевни словачки језик, (чију је стандардизацију и кодификацију у 19. веку започео Људовит Штур), који се користи у јавној комуникацији, како писаној (књиге, часописи, новине, називи улица и јавних установа, документа итд.), тако и говорној (школство, верске организације, институције, установе, телевизија, радио итд.). **

Говорни језик, односно дијалект, који се користи у неформалној комуникацији у већини насеља, где живе Словаци у Републици Србији (АП Војводини) има своје различитости и специфичности, везане за свако насеље понаособ. Заснован је на средњословачким дијалектима у већини случајева. Изузетак је насеље Пивнице (општина Бачка Паланка), где преовлађује говор заснован на западнословачким дијалектима. Због специфичности, насталих услед контакта са другим језицима из окружења (српски, румунски, мађарски итд.) и дугогодишње географске одвојености од Словачке, може се говорити и о посебним панонско/равничарскословачким поддијалектима. Насупрот дијалектима, као основни комуникациони језички систем у јавној комуникацији (медијима, установама, књижевности и сл.) користи се стандардизован књижевни словачки језик, чије су основе кодификоване у 19. веку.

Remove ads

Примери из говорног словачког дијалекта у Републици Србији (АП Војводини)

  • (/Pozdravujem ća,Zdravim ća, Nazdar,Ćao!/) — Здраво,Ћао!
  • (/Vitame Vas,Vitajće!/) -Добродошли!
  • (/Ako si? Ako sa maš?/) — Како си?
  • (/Čo robiš?/) — Шта радиш?
  • (/Ako sa volaš?/) — Како се зовеш?
  • (/Skeđe si? Ja som z.../) — Одакле си? Ја сам из..
  • (/Milo mi je!/) — Драго ми је!
  • (/Dobrvo rano!/) — Добро јутро!
  • (/Dobri đem!/) — Добар дан!
  • (/Dobri večer!/) — Добро вече!
  • (/Dobru noc!/) — Лаку ноћ!
  • (/Šćasljivo,Šćastnuo!/) — Срећно!
  • (/Hibeš mi!/) –Фалиш ми!
  • (/Priatnuo,Dobru huć!/) — Пријатно!
  • (/Na zdravje! /) — Живели!
  • (/Na zdravje!/) — На здравље!
  • (/Možnuo/) — Можда
  • (/Ano/) — Да!
  • (/Njie/) — Не!
  • (/Vijem/) — Знам
  • (/Nje vijem/) — Не знам
  • (/Prepač/Izvinj/) — Извини!
  • (/Prosim vas/) — Молим вас!
  • (/Rozumijem/) –Разумем!
  • (/Nje rozumijem/) –Не разумем!
  • (/Zovaraće po slovenski?/) — Говорите ли словачки?
  • (/No,troha/) — Да,мало
  • (/Nji, nje zovaram/) — Не, не говорим
  • (/Zovarajće pomalji prosim vas/) –Говорите спорије молим вас
  • (/Ako sa povje/ vravi?../) — Како се каже?..
  • (/Đakujem!,Hvala!/) — Хвала!
  • (/Đakujem velmo peknje!,Đakujem velmi pekne!/) –Хвала веома лепо!
  • (/Đakujem peknje!,Đakujem krasnje!/) –Хвала лепо!
  • (/Njemaš začo!,Njemaš na čom!/) — Нема на чему!
  • (/Kcem ća!,Milujem ća!,Ljubim ća!/) — Волим те!
  • (/Gđe je zahod/wc?/) — Где је вц?
  • (/Hođijevaš semka často/) — Долазиш овамо често?
  • (/Kelko to koštuje/) — Колико то кошта?
  • (/Vinđi voka,Zinđi nuka/) — Изађи напоље/Уђи унутра
  • (/Hojće,Priđiće/) — Идите/Дођите
  • (/Hitro ozdrav!/)- Брзо оздрави!
  • (/Nahaj ma/)- Остави ме!
  • (/Nak sa pači!/)- Изволи!
  • (/Pusćiće ma!/Pusćće ma!) — Пустите ме!
  • (/Odpusćiće mi! /) –Опростите ми!
  • (/Šćasljivi Novi Rok!/) — Срећна Нова Година!
  • (/Šćasljivje Vjanoce!/) — Срећан Божић!
  • (/Veseli Šćedri Večer a Šćasljivje Vjanoce!/) — Весело Бадње Вече(Бадњак) и Срећан Божић!
  • (/Šćastljiva a Vesela Velka Noc/) — Срећан и Весео Ускрс!
  • (/Šćasljive narođenjini,Šćasljivije narođenjini,Šćasljivi rođendam) -Срећан рођендан!
  • (/Šćasljivije prazdnjini,svijatki/) — Срећни празници!
  • (Čestitam/!/) — Честитам!
  • (/S poštuvanjijem,Moje poštuvanjije/) — С поштовањем ,Моје поштовање
  • (/Jeden,Edom jazik njigda njije dovuoljnji/dosć/) — Један језик никада није довољан/доста
Remove ads

Српске речи које се користе у говорном словачком дијалекту у Републици Србији (АП Војводини)

  • (/Molba/) — Молба
  • (/Kazna/) — Казна
  • (/Opomena/) — Опомена
  • (/Prekršaj/) — Прекршај
  • (/Rok/) — Рок
  • (/Uhovor/Ugovor/) — Уговор
  • (/Beozbraznji/) — Безобразни
  • (/Primerok/) — Примерак
  • (/Žalba/) — Жалба
  • (/Rešenje/) — Решење
  • (/Porez/) — Порез
  • (/Odbor/) — Одбор
  • (/Savet/) — Савет
  • (/Zadruga/) — Задруга
  • (/Skupština/) — Скупштина
  • (/Uprava/) — Управа
  • (/Mesna Zajednjica/) — Месна заједница
  • (/Blagajna/) — Благајна
  • (/Vrhovni Sud/) — Врховни Суд
  • (/Nadimak/) — Надимак
  • (/Deonica/) — Деоница
  • (/Divota/) — Дивота
  • (/Delokrug/) — Делокруг
  • (/Tišina/) — Тишина
  • (/Snjimati/) — Снимати
  • (/Niko/) — Нико
  • (/Nemoj/) — Немој
  • (/Ništa/) — Ништа
  • (/Nimalo/) — Нимало
  • (/Njedoumica/) — Недоумица
  • (/Njeisporazum/) — Неспоразум
  • (/Ambulanta/) — Амбулатна
  • (/Pregled/-Преглед
  • (/Pritisak/) — Притисак
  • (/Bolnjica/) — Болница
  • (/Patike/) — Патике
  • (/Gornjak/)Горњак
  • (/Zajam/) — Зајам
  • (/Štédnja/) — Штедња
  • (/Plantáža/) — Плантажа
  • (/Ambaláža/) — Амбалажа
  • (/Pláža/) — Плажа
  • (/Masáža/) — Масажа
  • (/Garáža/) — Гаража
  • (/Vrednji/) — Вредни
  • (/Hitnji/) — Хитни
  • (/Otkas/z/) — Отказ
  • (/Nalog/) — Налог
  • (/Burek/) — Бурек
  • -{Burázer}–(/Burazer/) — Буразер
  • -{Bárut}–(/Barut/) — Барут
  • (/Bakšiš/) — Бакшиш
  • (/Arpadžik/) — Арпаџик/лук за сејање
  • (/Pekmes/z/) — Пекмез
  • (/Ćošak/) — Ћошак
  • (/Panćić/) — Памтити
  • (/Pedala/) — Педала
  • (/Vojska/) — Војска
  • (/Džezva/) — Џезва
  • (/Šagrt/) — Шегрт
  • (/Šerbet/) — Шербет
  • (/Ratluk/) — Ратлук
  • (/Kuvarica/) — Куварица
  • (/Ćuskija/) — Ћускија
  • ...
Remove ads

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads