Саобраћај у Норвешкој

Норвешка је за европске услове велика и ретко насељена земља (< 20 ст./км²). Такође ова скандинавска земља је изразито планинска, са много затворених подручја, нарочито са копна. Све ово чини велике препреке копненом саобраћају (ауто-путеви, железница). Међутим, захваљујући високом развоју Норвешке многе природне препреке за развој савременог саобраћаја су превазиђене. Са друге стране најдужа обала у Европи ка морима која се никад не леде и воде ка развијеном делу света дају велики значај поморском саобраћају.

Мост код Тромсеа - бројна острва у земљи условила су градњу много великих мостова

Источна железничка станица у Ослу

Норвешка има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Осло.

Железнички саобраћај

Савремени норвешки воз

Железнички мостови у унутрашњости Норвешке представљају градитељска ремек-дела

Државно предузеће за железницу је "Норвешка државна управа за железницу" (нор. Jernbaneverket).

По најновијим подацима године укупна дужина железничке мреже у Норвешкој је 4.087 стандардне ширине колосека колосека (1435 ). Од тога је електрификовано 2.622 (64%), а 219 су железнице дуплог колосека. Значајан податак је постојање чак 696 железничких тунела и 2760 железничких мостова. Треба истаћи и то да у ове податке нису укључене жичаре и успињаче, које су у складу са карактером земље честе и добро коришћене.

Највеће чвориште је престоница Осло. Од њега крећу готово све железничке линије у земљи. Најважније од њих су:

• Железница Берген, Осло - Драмен - Берген, укупна дужина 372 .
• Железница Остфолд, Осло - Мос - Сарпсборг - граница са Шведском (ка Гетеборгу), укупна дужина 137 .
• Железница Вестфолд, Осло - Драмен - Скиен, укупна дужина 148 .
• Железница Довре, Осло - Хамар - Лилехамер - Домбос - Трондхајм, укупна дужина 553 .
• Железница Ророс, Хамар - Ророс - Трондхајм, укупна дужина 383 .
• Железница Конгсвингер , Осло - граница са Шведском (ка Стокхолму), укупна дужина 115 .
• Железница Сорланд, Драмен - Кристијансанд - Егерсунд - Ставангер, укупна дужина км.
• Железница Нордланд, Трондхајм - Стенкјер - Мо и Рана - Боде, укупна дужина 729 .

Градска железница је присутна у већим градовима, у Ослу, Бергену и Трондхајму. Сви градови поседују трамвајски превоз и приградску железницу, која је веома битна с обзиром на расплинутост и малу густину насељености норвешких градова. Постоје планови и за градње лаког метроа у овим градовима. Међутим, изградња овог типа превоза започета је само у Бергену, који нема праве могућности ширења (скучен између мора и стрмих брда).

Железничка веза са суседним земљама:

• Русија - не
• Финска - да, уз промену ширине колосека (са 1435 на 1520 )
• Шведска - да

Друмски саобраћај

Обилазница око Осла

Државни пут Е6 код Нарвика

Тунел на Државном путу Е12

Укупна дужина путева у Норвешкој је 90.741 , од тога је 67.602 са тврдом подлогом. Дужина ауто-путева у држави је је свега 270 (погледати: Ауто-путеви у Норвешкој), што је мало за земљу величине Норвешке, али разумљиво с обзиром на ретку насељеност и изразити планински карактер земље. Због тога су углавном изграђени у јужној половини земље, где је густина насељености већа и углавном представљају излазне путеве из великих градова (нарочито је значајан ауто-пут око Осла). Нарочито је битна изградња ауто-путне везе Осла са Гетеборгом у Шведској на југу, а, самим тим, и савремено прикључење на ауто-путну мрежу Европе. Све претходно наведено важи и за магистралне путеве - они су квалитетни и углавном су смештени у јужној Норвешке и дуж морских обала. Као и код железнице друмски тунели и мостови су веома чести.

Главни путеви у Норвешка се углавном поклапају са европским саобраћајним коридорима и носе бројчану ознаку од 1 до 99. Њихова укупна дужина је 8.769 . „Бројеви“ путева расту од југа ка северу. Последњих година учињено је много да се издвоје они правци који су битнији и тако су добијени „Државни путеви“, често се поклапајући са путевима Европских коридора. Поред тога у виду ауто-пута су и обилазнице око великих градова (Стокхолм, Гетеборг, Малме).

Најважнији државни магистрални путеви су:

• Државни пут Е6, граница са Шведском - Сарпсборг - Мос - Осло - Хамар - Лилехамер - Домбос - Трондхајм - Стенкјер - Мо и Рана - Боде - Алта - Киркенес - граница са Русијом, укупна дужина 2630 .
• Државни пут Е8, Тромсе - граница са Финском, укупна дужина 118 .
• Државни пут Е10, Лофотска острва - нарвик - граница са Шведском, укупна дужина 60 .
• Државни пут Е12, Мо и Рана - граница са Шведском, укупна дужина 20 .
• Државни пут Е16, Берген - Хенефос - Осло, укупна дужина 494 .
• Државни пут Е18, Кристијансанд - Арендал - Порсгрун - Драмен - Осло - граница са Шведском, укупна дужина ? км.
• Државни пут Е39, Трондхајм - Молде - Олесунд - Берген - Ставангер - Кристијансанд, укупна дужина 1300 .
• Државни пут Е69, Олдерфјорд - Нордкап, укупна дужина 129 .
• Државни пут Е75, Варде - Вадсе - граница са Финском, укупна дужина 125 .

Водени саобраћај

Олесунд - лука обавија цео град

Норвешка је изразита приморска земља са најдужом обалом у Европи. Земља излази на Норвешко и Северно море, као и на мореуз Скагерак. Норвешка има веома повољан положај, јер је њена обала окренута ка развијеној западној Европи и захваљујући Голфској струји никада се не леди. Због тога дуж целе обале постоји низ насеља, како на копну, на отвореном мору или у заливима (фјордовима), тако и на многобројним острвима. Ова насеља углавном су ослоњена на море и морски превоз до ближих градова.

Велико ограничење за развој поморског саобраћаја у Норвешкој су стрме и високе планине над готово целом обалом, које већим делом затварају прилаз из унутрашњости Скандинавије. Међутим, на свим местима где је та веза могућа (приморске долине, ушћа река, дубоки залази фјордова у копно) развиле су се значајне луке и данас велики градови попут Осла, Бергена, Трондхајма, Драмена, Бодеа или Тромсеа. Мање луке су Нарвик, Олесунд, Ставангер, Молде и Стејнћер.

Унутрашњи водени саобраћај Норвешка је занемарљив и односи се на пар мањих језера. Он је углавном туристичког облика.

Гасоводи и нафтоводи

Схематски приказ гаосвода до Велике Британије

Норвешка спада међу ретке развијене земље света са извозом нафте и природног гаса.

Гасовод: Гасоводна мрежа је веома развијена, а постоје и подземни гасоводи до Данске, Француске, Белгије , Немачке и Велике Британије.

Нафтовод: 53 км

Ваздушни транспорт

Аеродром у Ослу

Аеродром „Боде“ је један од многобројних на изолованом северу Норвешке

У Норвешкој постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије предузеће "Скандинејвијан ерлајнс систем" или краће и познатије "САС", које заједничко главно авио-предузеће и за Данску и Шведску.

У земљи постоји чак 99 званично уписаних аеродрома 2006. године, од чега 63 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Норвешкој). 59 уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Због изолованости многих делова земље чак 49 аеродрома имају сталне линије за превоз путника, и то највећи део њих само ка Ослу или лети чартер линије до туристичких одредишта. Свега неколико аеродрома има сталне међународне линије и могу се сматрати великим за државу. То су:

• Аеродром „Гардермоен“ у Ослу - OSL
• Аеродром „Флесланд“ у Бергену - BGO
• Аеродром „Вернес“ у Трондхајму - TRD
• Аеродром „Сола“ у Ставангеру - SVG
• Аеродром „Боде“ у Бодеу - BOO
• Аеродром „Лангнес“ у Тромсеу - TOS
• Аеродром „Вигра“ у Олесунду - AES

Најважније ваздухопловно чвориште у Норвешкој је Аеродром „Гардермоен“ код Осла, који се налази на 48 севевно од града. Ово је и други по промету аеродром у Скандинавији. Други по важности је Аеродром „Флесланд“ у Бергену. Већина осталих наведних аеродрома има инстране летове само до земаља северне Европе.

У Норвешкој постоји и 6 званично уписаних хелиодрома.

Спољашње везе