Саобраћај у Норвешкој
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Норвешка је за европске услове велика и ретко насељена земља (< 20 ст./км²). Такође ова скандинавска земља је изразито планинска, са много затворених подручја, нарочито са копна. Све ово чини велике препреке копненом саобраћају (ауто-путеви, железница). Међутим, захваљујући високом развоју Норвешке многе природне препреке за развој савременог саобраћаја су превазиђене. Са друге стране најдужа обала у Европи ка морима која се никад не леде и воде ка развијеном делу света дају велики значај поморском саобраћају.


Норвешка има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Осло.
Remove ads
Железнички саобраћај


Државно предузеће за железницу је "Норвешка државна управа за железницу" (нор. Jernbaneverket).
По најновијим подацима године укупна дужина железничке мреже у Норвешкој је 4.087 стандардне ширине колосека колосека (1435 ). Од тога је електрификовано 2.622 (64%), а 219 су железнице дуплог колосека. Значајан податак је постојање чак 696 железничких тунела и 2760 железничких мостова. Треба истаћи и то да у ове податке нису укључене жичаре и успињаче, које су у складу са карактером земље честе и добро коришћене.
Највеће чвориште је престоница Осло. Од њега крећу готово све железничке линије у земљи. Најважније од њих су:
- Железница Берген, Осло - Драмен - Берген, укупна дужина 372 .
- Железница Остфолд, Осло - Мос - Сарпсборг - граница са Шведском (ка Гетеборгу), укупна дужина 137 .
- Железница Вестфолд, Осло - Драмен - Скиен, укупна дужина 148 .
- Железница Довре, Осло - Хамар - Лилехамер - Домбос - Трондхајм, укупна дужина 553 .
- Железница Ророс, Хамар - Ророс - Трондхајм, укупна дужина 383 .
- Железница Конгсвингер , Осло - граница са Шведском (ка Стокхолму), укупна дужина 115 .
- Железница Сорланд, Драмен - Кристијансанд - Егерсунд - Ставангер, укупна дужина км.
- Железница Нордланд, Трондхајм - Стенкјер - Мо и Рана - Боде, укупна дужина 729 .
Градска железница је присутна у већим градовима, у Ослу, Бергену и Трондхајму. Сви градови поседују трамвајски превоз и приградску железницу, која је веома битна с обзиром на расплинутост и малу густину насељености норвешких градова. Постоје планови и за градње лаког метроа у овим градовима. Међутим, изградња овог типа превоза започета је само у Бергену, који нема праве могућности ширења (скучен између мора и стрмих брда).
Железничка веза са суседним земљама:
Remove ads
Друмски саобраћај


Укупна дужина путева у Норвешкој је 90.741 , од тога је 67.602 са тврдом подлогом. Дужина ауто-путева у држави је је свега 270 (погледати: Ауто-путеви у Норвешкој), што је мало за земљу величине Норвешке, али разумљиво с обзиром на ретку насељеност и изразити планински карактер земље. Због тога су углавном изграђени у јужној половини земље, где је густина насељености већа и углавном представљају излазне путеве из великих градова (нарочито је значајан ауто-пут око Осла). Нарочито је битна изградња ауто-путне везе Осла са Гетеборгом у Шведској на југу, а, самим тим, и савремено прикључење на ауто-путну мрежу Европе. Све претходно наведено важи и за магистралне путеве - они су квалитетни и углавном су смештени у јужној Норвешке и дуж морских обала. Као и код железнице друмски тунели и мостови су веома чести.
Главни путеви у Норвешка се углавном поклапају са европским саобраћајним коридорима и носе бројчану ознаку од 1 до 99. Њихова укупна дужина је 8.769 . „Бројеви“ путева расту од југа ка северу. Последњих година учињено је много да се издвоје они правци који су битнији и тако су добијени „Државни путеви“, често се поклапајући са путевима Европских коридора. Поред тога у виду ауто-пута су и обилазнице око великих градова (Стокхолм, Гетеборг, Малме).
Најважнији државни магистрални путеви су:
- Државни пут Е6, граница са Шведском - Сарпсборг - Мос - Осло - Хамар - Лилехамер - Домбос - Трондхајм - Стенкјер - Мо и Рана - Боде - Алта - Киркенес - граница са Русијом, укупна дужина 2630 .
- Државни пут Е8, Тромсе - граница са Финском, укупна дужина 118 .
- Државни пут Е10, Лофотска острва - нарвик - граница са Шведском, укупна дужина 60 .
- Државни пут Е12, Мо и Рана - граница са Шведском, укупна дужина 20 .
- Државни пут Е16, Берген - Хенефос - Осло, укупна дужина 494 .
- Државни пут Е18, Кристијансанд - Арендал - Порсгрун - Драмен - Осло - граница са Шведском, укупна дужина ? км.
- Државни пут Е39, Трондхајм - Молде - Олесунд - Берген - Ставангер - Кристијансанд, укупна дужина 1300 .
- Државни пут Е69, Олдерфјорд - Нордкап, укупна дужина 129 .
- Државни пут Е75, Варде - Вадсе - граница са Финском, укупна дужина 125 .
Remove ads
Водени саобраћај

Норвешка је изразита приморска земља са најдужом обалом у Европи. Земља излази на Норвешко и Северно море, као и на мореуз Скагерак. Норвешка има веома повољан положај, јер је њена обала окренута ка развијеној западној Европи и захваљујући Голфској струји никада се не леди. Због тога дуж целе обале постоји низ насеља, како на копну, на отвореном мору или у заливима (фјордовима), тако и на многобројним острвима. Ова насеља углавном су ослоњена на море и морски превоз до ближих градова.
Велико ограничење за развој поморског саобраћаја у Норвешкој су стрме и високе планине над готово целом обалом, које већим делом затварају прилаз из унутрашњости Скандинавије. Међутим, на свим местима где је та веза могућа (приморске долине, ушћа река, дубоки залази фјордова у копно) развиле су се значајне луке и данас велики градови попут Осла, Бергена, Трондхајма, Драмена, Бодеа или Тромсеа. Мање луке су Нарвик, Олесунд, Ставангер, Молде и Стејнћер.
Унутрашњи водени саобраћај Норвешка је занемарљив и односи се на пар мањих језера. Он је углавном туристичког облика.
Гасоводи и нафтоводи

Норвешка спада међу ретке развијене земље света са извозом нафте и природног гаса.
Гасовод: Гасоводна мрежа је веома развијена, а постоје и подземни гасоводи до Данске, Француске, Белгије , Немачке и Велике Британије.
Нафтовод: 53 км
Ваздушни транспорт


У Норвешкој постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије предузеће "Скандинејвијан ерлајнс систем" или краће и познатије "САС", које заједничко главно авио-предузеће и за Данску и Шведску.
У земљи постоји чак 99 званично уписаних аеродрома 2006. године, од чега 63 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Норвешкој). 59 уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Због изолованости многих делова земље чак 49 аеродрома имају сталне линије за превоз путника, и то највећи део њих само ка Ослу или лети чартер линије до туристичких одредишта. Свега неколико аеродрома има сталне међународне линије и могу се сматрати великим за државу. То су:
- Аеродром „Гардермоен“ у Ослу - OSL
- Аеродром „Флесланд“ у Бергену - BGO
- Аеродром „Вернес“ у Трондхајму - TRD
- Аеродром „Сола“ у Ставангеру - SVG
- Аеродром „Боде“ у Бодеу - BOO
- Аеродром „Лангнес“ у Тромсеу - TOS
- Аеродром „Вигра“ у Олесунду - AES
Најважније ваздухопловно чвориште у Норвешкој је Аеродром „Гардермоен“ код Осла, који се налази на 48 севевно од града. Ово је и други по промету аеродром у Скандинавији. Други по важности је Аеродром „Флесланд“ у Бергену. Већина осталих наведних аеродрома има инстране летове само до земаља северне Европе.
У Норвешкој постоји и 6 званично уписаних хелиодрома.
Remove ads
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads