Саобраћај у Шведској

Шведска је за европске услове велика и ретко насељена земља (око 20 ст./км²). Ово се одражава и на њен саобраћај - већи значај ваздушног саобраћаја, мање ауто-путева. Шведска има и више великих језера, а земља има и дугачку морску обалу, па је водни саобраћај развијен. Захваљујући високој развијености земља је успела да превазиђе многе тешкоће на пољу саобраћаја.

Јединствене станице Стокхолмског метроа

Карта главних пруга у Шведској

Шведска има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Највећи саобраћајни чвор је главни град, Стокхолм.

Железнички саобраћај

Главна железничка станица у Гетеборгу

Државно предузеће за железницу су "Државне железнице".

По подацима из 1998. године укупна дужина железничке мреже у Шведској је 12.821 стандардне ширине колосека колосека (1435 ). Од тога под управом државних железница је 9.227 , док је остатак од 3.5934 у приватном власништву. Електрификовано је 7.918 , а 1.152 су железнице дуплог колосека. Поред тога, постоји 221 пруга уског колосека (891 ). Железница је савремена, чак и она која саобраћа до најмањих места.

Највеће чвориште је Стокхолм, али у држави није спроведена потпуна централизација у престоници. Стокхолм, Гетеборг и Малме су међусобно повезани пругама, по којима саобраћају возови великих брзина (до 200 km/час, у будућности и од 250 km/час). Најважније железничке линије су:

• Западна пруга, Стокхолм - Катринехолм - Еребро - Фалћепинг - Гетеборг, укупна дужина 453 .
• Јужна пруга, Малме - Насје - Јенћепинг - Фалћепинг, укупна дужина 381 .
• Источна пруга, Насје - Линћепинг - Норћепинг - Катринехолм, укупна дужина 216 .
• Северна пруга, Стокхолм - Упсала - Авеста - Анге, укупна дужина 484 .
• Норланд пруга, Брецке - Боден, укупна дужина 629 .
• Северозападна пруга, Еребро - Карлстад - граница са Норвешком (ка Ослу), укупна дужина 209 .
• Норланд Крос пруга, Сундсвал - Анге - Естерсунд - граница са Норвешком (ка Трондхајму), укупна дужина око 500 .
• Унутрашња пруга, Кристинехамн - Естерсунд - Геливаре, укупна дужина око 1300 .

Градска железница је присутна у већим градовима, у Стокхолму, Гетеборгу и Малмеу. Стокхолм једини поседује метро (погледати: Стокхолмски метро), трамвајски и приградски железнички превоз.

Железничка веза са суседним земљама:

• Норвешка - да
• Финска - да, уз промену ширине колосека (са 1435 на 1520 )
• Данска - да, Ересундским тунелом-мостом преко мореуза Категата

Друмски саобраћај

Државни пут Е4 код Линћепинга

Државни пут Е18 у Вестеросу

Обилазница око Стокхолма

Укупна дужина главних путева у Шведској у 1999. години је била 210.760 , од тога је 162.707 са тврдом подлогом. Дужина ауто-путева у држави је 1.428 (погледати: Ауто-путеви у Шведској), што је мало за земљу величине Шведске, али разумљиво с обзиром на ретку насељеност, поготово њене северне половине. Због тога су углавном изграђени у јужној половини земље, а то важи и за магистралне путеве - углавном су смештени у јужној Шведској и дуж обала Балтика. Последњих година граде се нове деонице савремених ауто-путева, нарочито ка северним деловима земље.

Занимиљивост је у Шведској дуго важило правило вожње левом страном, које је промењено 1967. г., али је пре тога доносило много расправа и у власти и међу грађанима (промена званично одбијена на референдуму 1955. г.).

Главни путеви у Шведској се углавном поклапају са европским саобраћајним коридорима и носе бројчану ознаку од 1 до 99. Њихова укупна дужина је 8.769 . „Бројеви「 путева расту од југа ка северу. Последњих година учињено је много да се издвоје они правци који су битнији и тако су добијени „Државни путеви「, често се поклапајући са путевима Европских коридора. Поред тога у виду ауто-пута су и обилазнице око великих градова (Стокхолм, Гетеборг, Малме).

Најважнији државни магистрални путеви су:

• Државни пут Е4, граница са Финском - Лулео - Питео - Умео - Сундсвал - Јевле - Упсала - Стокхолм - Нићепинг - Норћепинг - Линћепинг - Јенћепинг - Хелсингборг, укупна дужина пута је 1590 , савремени ауто-пут на деоници од Хелсингборга до Упсале, у изградњи деоница Упсала - Јевле.
• Државни пут Е6, граница са Норвешком - Гетеборг - Халмстад - Хелсингборг - Малме, укупна дужина пута је 490 , савремени ауто-пут на већем делу пута, осим 40ак километара пре норвешке границе.
• Државни пут Е10, граница са Норвешком - [Кируна]] - Лулео, укупна дужина пута је 470 , магистрални пут целом дужином.
• Државни пут Е12, граница са Норвешком - Ликселе - Умео, укупна дужина пута је 450 , магистрални пут целом дужином.
• Државни пут Е14, граница са Норвешком - Естерсунд - Сундсвал, укупна дужина пута је 355 , магистрални пут целом дужином.
• Државни пут Е, граница са Норвешком - Карлстад - Еребро - Вестерос - Стокхолм, укупна дужина пута је 430 , савремени ауто-пут на деоници од Стокхолма до Ереброа, у изградњи деоница Еребро - Карлстад.
• Државни пут Е20, Гетеборг - Еребро, укупна дужина пута је 405 , савремени ауто-пут на прилазима крајњим градовима.
• Државни пут Е22, Малме - Карлсхамн - Карлскрона - Калмар - Норћепинг, укупна дужина пута је ? км, савремени ауто-пут на деоници од Малмеа до Карлскроне и око Калмара.
• Државни пут Е45, граница са Финском - Естерсунд - Фалун - Гетеборг, укупна дужина пута је 1690 , магистрални пут целом дужином.

Водени саобраћај

Део луке у Малмеу

Јелмарен Канал у средишњој Шведској

Шведска је приморска земља са веома дугим излазом на Балтичко и Северно море, као и њихове везе, мореузе Скагерак и Категат. Држава има веома повољан положај, јер је њена обала у средишњем положају међу Нордијским земљама. Захваљујући томе кроз историју Шведске је била главна сила у овом делу Европе. Сва три велика шведска града (Стокхолм, Гетеборг, Малме) су важне луке:

• Стокхолм ка Балтику и источној Европи
• Гетеборг ка Северном мору и западној Европи
• Малме ка јужном Балтику и средњој Европи

Важне луке су и:

• Халмстад
• Хелсингборг
• Карлсхамн
• Калмар
• Норћепинг
• Јевле
• Сундсвал
• Умео

Унутрашњи водни саобраћај Шведске је развијен и дуг (2.052 дужине). Посебно је значајан превоз по великим шведским језерима у средишњем делу земље (Венер, Ветер, Јелмар). Највеће ограничење је зимско доба, када се на унутрашњим воденим путевима ствара слој леда, који прави поптуни застој промета. У држави постоји и низ канала, најчешће грађених као безе између језера. Најважније унутрашње (језерске) луке су Јенћепинг, Еребро и Вестерос.

Гасоводи и нафтоводи

Авион "САС"а

Гасовод: непознато

Нафтовод: непознато

Ваздушни транспорт

Највећи аеродром у земљи - Стокхолмска „Арланда「 - терминал 5

Аеродром „Гетеборг-Ландветер「

У Шведској постоји велики број авио-предузећа, од којих је најпознатије предузеће "Скандинејвијан ерлајнс систем" или краће и познатије "САС", које заједничко главно авио-предузеће и за Данску и Норвешку.

У земљи постоји чак 255 званично уписаних аеродрома 2000. године, од чега 147 са чврстом подлогом (погледати: Аеродроми у Шведској). 49 уврштено на листу међународних аеродрома са IATA кодом (IATA Airport Code). Због изолованости многих делова земље чак 41 аеродром има сталне линије за превоз путника, и то највећи део њих само ка Стокхолму или лети чартер линије до туристичких одредишта. Свега неколико аеродрома има сталне међународне линије и могу се сматрати великим за државу. То су:

• Аеродром „Арланда「 у Стокхолму - ARN
• Аеродром „Брома「 у Стокхолму - BMA
• Аеродром „Скавста「 у Нићепингу - NYO
• Аеродром „Гетеборг-Град「 у Гетеборгу - GSE
• Аеродром „Гетеборг-Ландветер「 у Гетеборгу - GOT
• Аеродром „Малме「 у Малмеу - MMX
• Аеродром „Умео「 у Умеу - UME

Најважније ваздухопловно чвориште у Шведској је стокхолмски Аеродром „Арланда「, који се налази на 40 севевно од града. Ово је и трећи по промету аеродром у Скандинавији, а значај ће му нарасти и када други градски Аеродром „Брома「, данас намењен домаћим летовима, буде угашен због угрожавања еколошких услова у Стокхолму. Други по важности је Аеродром „Гетеборг-Ландветер「.

Спољашње везе