Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске

Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске (СРК ВРС) је био један од пет корпуса Војске Републике Српске. Командант корпуса је био Станислав Галић. Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске је основан одлуком Главног штаба (Генералштаба) ВРС 22. маја 1992. године. Сарајевско-романијски корпус је изгубило зависности од промјена у бројности војних снага, имао највише 18.000 бораца, док је у просеку бројао око 13.000 војника. По формацији, корпус је имао око 15.000 бораца.^[2] На подручју сарајевско-романијске регије Републике Српске живот је изгубило 4.000 српских бораца. Република Српска обиљежава Дан одбране сарајевско-романијског региона у Отаџбинском рату 16. јуна, када је 1992. почела офанзива Армије Републике БиХ на Сарајевско-романијску регију Републике Српске.^[3]

Сарајевско-романијски корпус
Амблем Сарајевско-романијског корпуса
Постојање	1992—1996. Место формирања: Пале
Формација	корпус
Јачина	18.000 по формацији: 15.000 (22.800[1]) просечно: 13.000[2]
Део	Војске Републике Српске
Опрема	60 тенкова и 30 оклопних возила
Ангажовање	Рат у Босни и Херцеговини Опсада Сарајева Требевић 93 Лукавац 93 Операција Текбир 』95 Ваздушни удари на Пале 1995.
Команданти
Командант	Томислав Шипчић (1992)
Командант 2	Станислав Галић (1992-94)
Командант 3	Драгомир Милошевић (1994-95)

Организација СРК ВРС

Сарајевско-романијски корпус Војске Републике Српске је у свом сталном саставу имао од 10 до 13 бригада.

Бригаде СРК ВРС

Бригаде Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске су током Одбрамбено-отаџбинског рата изгубиле преко 6.000 српских бораца и цивилних жртава рата са подручја сарајевске регије.^[4] Дан бригада ВРС са подручја бивших српских сарајевских општина Илијаша, Вогошће, Кошева, Илиџе, Рајловца и Хаџића се заједно обиљежава 21. маја.^[5][6]

• 1. сарајевска механизована бригада (Лукавица)
• 2. сарајевска лака пјешадијска бригада (Војковићи)
• 3. сарајевска пјешадијска бригада (основана фебруара 1994 од Кошевске, Рајловачке и Вогошћанске бригаде)
• 4. Сарајевска лака пјешадијска бригада (формирана од три лака батаљона са Пала, Праче и Јахорине)
• 1. романијска пјешадијска бригада
• 2. романијска моторизована бригада (од новембра 1992. у саставу Дринског корпуса ВРС)
• Кошевска лака бригада (од 1994 у саставу 3. сарајевске бригаде)
• Рајловачка бригада (од 1994 у саставу 3. сарајевске бригаде)
• Вогошћанска бригада (од 1994 у саставу 3. сарајевске бригаде)
• Илијашка пјешадијска бригада
• Илиџанска пјешадијска бригада
• Игманска лака пјешадијска бригада (Хаџићи)
• Рогатичка бригада (од новембра 1992. у саставу Дринског корпуса ВРС)
• Блажујска лака пјешадијска бригада (18. маја 1993. преименована у Игманску бригаду)
• Новосарајевска лака пјешадијска бригада (расформирана крајем јуна 1992.)

Друге јединице СРК

• 4. Батаљон војне полиције
• 4. Батаљон везе
• 4. Извиђачко-диверзантски одред "Бели вукови"
• 4. Мјешовити артиљеријски пук
• 4. Лаки артиљеријски пук ПВ
• 4. Инжињеријски пук
• 4. Мјешовити противоклопни артиљеријски пук
• 4. Санитетски батаљон
• 4. Аутотранспортни батаљон
• 4. извиђачка чета

Прва сарајевска механизована бригада

Дан Прве сарајевске механизоване бригаде се обиљежава 20. маја код Централног крста Војничког гробља на Врацама.^[7]

Илијашка бригада

Илијашка бригада је током Одбрамбено-отаџбинског рата изгубила више од 1.300 српских бораца, док су њих 450 остали ратни војни инвалиди.^[5]

Јединице СРК ВРС

• Српска гарда Илиџа
• Бели вукови
• Чета Петар Пандуревић је основана првом половином 1992. године и бројала је око 200 бораца. Чета је бранила положаје на планини Требевић, али је била активна и на другим ратиштима широм Републике Српске. Током Одбрамбено-отаџбинског рата је изгубила 36 бораца, а 18 су били рањени.^[8]
• Новосарајевски четнички одред

Познате личности

• Славко Алексић
• Зоран Боровина

Види још

• Војска Републике Српске
• Манастир Соколица (Равна Романија)