Pterocliformes

Саџе (лат. ) су ред птица са само једном породицом (). То су птице које живе на земљи, а постоји шеснаест врста које настањују пустињске степе и полупустиње Евроазије и Африке. Врсте из те породице су изгледом, понашањем и биологијом репродукције међусобно веома сличне.

Pterocliformes
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Pterocliformes Huxley, 1868
Породица:	Pteroclidae Bonaparte, 1831
Родови

Особине

Саџе су велике као јаребице и голубови, а тéже између 150 и 400 грама. Кљунови и ноге су им кратки. Боја перја је прилагођена околини, а преовладавају боја песка и окер боја са црним пругама и пегама. Ноге су им такође обрасле перјем, а неке степске врсте имају перје и на прстима.

Станиште

Саџе дају предност пустињском окружењу, али ипак не живе само у пустињама. Неке врсте настањују зелена брежуљкаста подручја, а неке се задржавају само у близини воде.

Понашање и размножавање

С обзиром да живе претежно у подручјима са високим температурама и хране се семеном, морају редовно пити воду. Живе номадски, а неке се чак сезонски селе између подручја где се гнезде и где проводе зиму. У сумрак у јатима долазе на појилишта која могу бити удаљена и до 50 . Мужјаци при томе улазе у воду до трбуха и на тај начин им се перје натопи водом. Тако лете натраг до гнезда, где затим младунци из његовог перја пију воду. Гнезда саџа су мала удубљења у тлу, која су веома слабо обложена. Женке легу јаја 2-3 пута годишње и то обично три јајета која подижу оба родитеља. Време инкубације износи 21 до 23 дана.

Таксономија

Филогенија

Постојеће на бази рада Џона Бојда.^[1]

‑{Pteroclidae}‑	(Linnaeus 1766)

Врсте

Саџе
Врсте[2]	Слика	Опис, станиште и статус	Јаје
Pterocles alchata (Linnaeus, 1766)		Дужина 31–39 cm Постоје две подврсте:[3] P. a. alchata – Шпанија, Португалија, Француска, северозападна Африка P. a. caudacutus – Средњи исток, Турска и источни Пакистан Статус: Последња брига
Pterocles bicinctus (Temminck, 1815)		Дужина 31–39 cm Постоје две подврсте:[4] P. b. ansorgei – југозападна Ангола P. b. bicinctus – Намибија, Боцвана, северозападна Кејп Провинција P. b. multicolor – Замбија, Малави, Мозамбик и Трансвал Статус: Последња брига
Pterocles burchelli (Sclater, 1922)		Дужина 25 cm Монотип[5] Ангола, Намибија, Боцвана, Замбија, Јужна Африка Статус: Последња брига
Pterocles coronatus (Lichtenstein, 1823)		Постоји пет подврста:[6] P. c. atratus – Саудијска Арабија, Иран, Авганистан P. c. coronatus – Сахара, Мароко и Црвено море P. c. ladas – Пакистан P. c. saturatus – Оман P. c. vastitas – Синај, Израел, Јордан Статус: Последња брига
Pterocles decoratus (Cabanis, 1868)		Постоје три подврсте:[7] P. d. decoratus – југисточна Кенија и источна Танзанија P. d. ellenbecki – североисточна Уганда, северна Кенија, Етиопија, Сомалија P. d. loveridgei – западна Кенија, западна Танзанија Статус: Последња брига
Pterocles exustus (Temminck, 1825 (у левом делу слике)		Постоји шест подврста:[8] P. e. ellioti – Судан, Еритреја, северна Етиопија, Сомалија P. e. erlangeri – Саудијска Арабија, Заливске земље, Јемен P. e. exustus – Мауританија до Судана P. e. floweri – Египат (скоро сигурно изумрла) P. e. hindustan – југоисточни Иран, Пакистан, Индија P. e. olivascens – јужна Етиопија, Кенија, северна Танзанија Статус: Последња брига
Pterocles gutturalis (Smith, 1836)		Постоје две подврсте:[9] P. g. gutturalis – јужна Замбија, Зимбабве, Боцвана, Јужна Африка P. g. saturatior – Етиопија, Кенија, Танзанија, северна Замбија Статус: Последња брига
Pterocles indicus (Gmelin, 1789)		Монотипска[10] Индија Статус: Последња брига
Pterocles lichtensteinii (Temminck, 1825)		Постоји пет подврста:[11] P. l. targius – Сахара, Сахел, јужни Мароко до Чада P. l. lichtensteinii – Израел, Синај, Египат, Судан, Етиопија, Сомалија P. l. sukensis – Судан, Етиопија, Кенија P. l. ingramsi – Јемен P. l. arabicus – Саудијска Арабија, Иран, Авганистан, Пакистан Статус: Последња брига
Pterocles namaqua (Gmelin, 1789)		Дужина 31–39 cm Монотипска[12] Ангола, Намибија, Зимбабве, Боцвана, Јужна Африка Статус: Последња брига
Pterocles orientalis (Linnaeus, 1758)		Постоје две подврсте:[13] P. o. arenarius – Казахстан, Пакистан и западна Кина P. o. orientalis – Северна Африка, Канарска острва, Иберијско полуострво , Кипар, Средњи исток, Турска и Иран Статус: Последња брига
Pterocles personatus (Gould, 1843)		Монотипска[14] Мадагаскар Статус: Последња брига
Pterocles quadricinctus (Temminck, 1815)		Дужина 25–28 cm Монотипска[15] Средња Африка Статус: Последња брига
Pterocles senegallus (Linnaeus, 1771)		Дужина 33 cm Монотипска[16] Северна Африка, Средњи исток и Западна Азија Статус: Последња брига
Syrrhaptes tibetanus (Gould, 1850)		Дужина 30–41 cm Монотипска[17] планине Средње Азије, Тибет и централна Кина Статус: Последња брига
Syrrhaptes paradoxus (Pallas, 1773)		Дужина 30–41 cm Монотипска[18] планине и степе Средње Азије Статус: Последња брига