Семегњево
насеље у општини Чајетина, Златиборски округ, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Семегњево је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2022. било је 142 становника.
.svg)
На западној граници Златибора, у подножју Семегњевске горе и њеног највишег врха, Вијогора (1.281 метар надморске висине), налази се село Семегњево. Празник села су Прве Тројице, а празник сеоске цркве је Ивањдан.
Семегњево је на северозападу од Златибора. На средини села је Семегњевско Поље, заталасано и око њега куће. Около су брда: Вијогор, Лупоглав, Лисичина, Велико Брдо, Ди?бор, и Груда. Кроз село тече Скакавац и Сандучки Поток у Црни Рзав. Извори су : Божанића Извор, Сандук, Камичак, Пишчева Чесма, Пековића Чесма и Шаш. Земљиште се назива: Питомине, Баре, Мало Поље, Окомиште, Њивице, Јагњило, Бели Брег, Поток, ?а?ино Брдо, Поље, Обарак и Вратановац. Шума је: Дебело Брдо, Тичија Глава и Велико Осоје. У доба Проклете Јерине сејали су неколико година неко семе које није издавало (није ницало), те су говорило да је то семе гњево, отуда име села Семегњево. У Семегњевском Пољу у Обрви је Грчко Гробље.
Овде се налазе Црква брвнара у Семегњеву и Школа „Бранислав Пишчевић」 Семегњево.
Remove ads
Демографија
У насељу Семегњево живи 275 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,9 година (49,1 код мушкараца и 54,8 код жена). У насељу има 123 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,44.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Пре 300 година досељени су из Пиве: Пековићи (Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи), Костићи (Вујовићи и Јездимировићи) и Пишчевићи из пивског села Пишћа (Пишче) где их има и сад велика породица Добриловића, сви славе Јован-дан, и имају осељене рођаке: од Костића Делићи Божићи и Кулаши у Шљивовици и Семегњев??и (Николићи) на Филиповића Брду у Заовинама, а од Пишчевића Шућури у Шљивовици и породица јунака Стојана Чупића у Црнобар. Салашу у Мачви. У почетку 19. Века су досељени: Црепуљари из Штрбаца (сл. Пантелејев-дан и радили црепуље), Јањићи из По????? код Ужица (сл. Ђурђев-дан), Маричићи из Мокре Горе и Тошићи из Ојковице. Пре 140 година досељени су Џамбаси (Думоњићи, Милинковићи и Костићи) и Виторовићи из Бјеле Реке на своја колибишта и Маричић из Херцеговине.
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Remove ads
Референце
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads