Сенат Републике Српске

From Wikipedia, the free encyclopedia

Remove ads

Сенат Републике Српске је савјетодавно тијело највиших уставних институција Републике Српске.

Историја

Народна скупштина је на сједници од 4. априла 1997. усвојила Закон о Сенату Републике Српске, по којем је његове чланове именовао предсједник Републике Српске из реда истакнутих личности које су запажено доприносиле националном, јавном, научном и културном животу Републике Српске. Сенаторима мандат траје седам година, с могућношћу њиховог поновног именовања. Сједнице Сената сазива и њима предсједава предсједник Републике Српске.[1]

Remove ads

Састав

Према члану 89. Устава Републике Српске Сенат има до 55 чланова које именује предсједник Републике. За чланове Сената именују се истакнуте личности из јавног, научног и културног живота. Сенатор се именује на седам година, с могућношћу да буде именован још један узастопни мандат.

Сједнице Сената сазива и предсједава им предсједник Републике. Сенат се конституише и отпочиње с радом када предсједник Републике именује најмање половину од укупног броја сенатора предвиђеног Уставом.

Организација и начин функционисања Сената уређује се Законом о Сенату Републике Српске.[2]

Remove ads

Надлежности

Сенат Републике Српске разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске и даје највишим уставним институцијама мишљење о тим питањима, као што су:[3]

  • уставноправни положај Републике Српске и спољнополитичка питања у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине;
  • доношење измјена Устава Републике Српске и нацрте системских закона;
  • питања рада институција Босне и Херцеговине у вези са статусним питањима Републике, као и питања односа између ентитета у Босни и Херцеговини;
  • развојна и привредна питања Републике Српске;
  • питања избјеглица, расељених лица и повратника;
  • питања која се односе на права Републике Српске на специјалне и паралелне односе са сусједним државама, као и питања развоја односа са исељеништвом широм свијета;
  • и друга важна питања од значаја за Републику Српску и њене народе и грађане.

Сенатори

Сазив 2024.

Сазив из 2024. године је конституисан новембра, и укупно је именовано 34 сенатора, укључујући предсједника Републике, који је по функцији предсједника Републике, члан Сената.[4]

Тренутно Сенат броји 33 чланa.[5]

Чланови Сената су:

Сенатори који су преминули током сенаторског мандата:

-Подебљаним словима су означени сенатори који су изабрани други, односно трећи, мандат.

Сазив 2017.

Сазив из 2017. године је конституисан 8. јануара, и укупно је именован 41 сенатор, укључујући предсједника Републике, који је по функцији предсједника Републике, члан Сената.[6] Већина сенатора је изабрана по други, или трећи, пут. Дана 28. јуна 2017. предсједник Републике Српске је именовао 3 нова сенатора.[7] Децембра 2023. године предсједник Милорад Додик именовао је Александра Вулина и Антона Касиповића за сенаторе.[8][9]

Чланови Сената на крају мандата:

Сенатор који је тражио разрјешење током мандата:

Сенатори који су преминули током сенаторског мандата:

-Подебљаним словима су означени сенатори који су изабрани други, односно трећи, мандат.

Сазив 2009.

Сазив из 2009. приликом конституисања 15. маја требало је да броји 42 сенатора, али се бивши предсједник Републике Српске Мирко Шаровић није нашао на коначном списку, јер је и даље на снази била одлука високог представника у БиХ о забрани обављања било које јавне функције. Накнадно је за 42. сенатора именован Милорад Закић.

Закон о измјенама и допунама Закона о Сенату Републике Српске из 2010. године је дефинисао да је предсједник Републике члан Сената чији мандат тече избором на функцију предсједника Републике и остаје члан Сената и након престанка обављања функције предсједника. Тако је санатор у овом сазиву током свог мандата, и након престанка мандата предсједника Републике, био Рајко Кузмановић, те Милорад Додик, током свог мандата.

Чланови Сената на крају мандата:

Сенатор који је смијењен током мандата:

Сенатори који су преминули током сенаторског мандата:

-Подебљаним словима су означени сенатори који су изабрани други мандат.

Сазив 1996.

Први сазив Сената, у саставу од 28 сенатора, је именован 1. септембра 1996, од стране тадашњег предсједника Републике Српске Биљане Плавшић.

Накнадно је у састав именовано још 13 сенатора:

Remove ads

Види још

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Закон о Сенату Републике Српске.

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads
Remove ads