Сенокос (Димитровград)

Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Сенокос (вишезначна одредница).

Сенокос је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 19 становника. У атару села се налази Сребрна глава, најисточнија тачка Србије.

Сенокос
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Димитровград
Становништво
— 2022.	19
Географске карактеристике
Координате	43° 08′ 21″ С; 22° 55′ 20″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	1130
Сенокос Сенокос на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	010
Регистарска ознака

Налази се на 27км северно од Димитровграда а његов атар се граничи са српско-бугарском границом. Село је збијеног типа и изразито планинско. Становништво је претежно бугарске националности и баве се овчарством. Нема легенди о настанку села и имена. Мештани тумаче име по томе што имају много ливада, сенокоса. Село је мењало седиште, тако говори једна легенда: Изнад Сенокос било село у Ранчино браниште. било седам куће а имовина је на седам поделена - седам куће су владале све. После се преселе због воду. Горе је само река Грдешчица а куде је селото су и Грдешчица и Воденичка река, састављају се на Ивков мост.

У турским документима из 14., 15., и 16. века се село помиње само као Сенокос. Заједно са селима Росомач, Горњи Криводол спада у најпознатија овчарска села на Старој планини, по броју и квалитету оваца и по квалитету и количини производа. Село је баш на саставу Грдешчице и Воденичке реке које граде Сенокошку реку. Село има цркву, школу, три стална моста, ваљаре за сукно и центар за производњу млечних производа.

Демографија

У насељу Сенокос живи 29 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,7 година (62,5 код мушкараца и 72,5 код жена). У насељу је 2002. године било 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,63.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1921. 535 1948. 568 1953. 562 1961. 405 1971. 269 1981. 144 1991. 78 78 2002. 44 44 2011. 29 2022. 19

Становништво према полу и старости^[2]

м ж ? 0       0 80+ 4       5 75—79 6       2 70—74 3       4 65—69 4       6 60—64 1       1 55—59 0       1 50—54 1       1 45—49 2       0 40—44 0       0 35—39 0       1 30—34 1       0 25—29 0       0 20—24 1       0 15—19 0       0 10—14 0       0 5—9 0       0 0—4 0       0 Просек : 67,8 71,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.

Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	94	100	94	81	61	44	27

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.

Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	13	11	3	0	0	0	0	0	0	0	1,63

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	23	5	13	5	0	0
Женски	21	0	13	7	1	0
УКУПНО	44	5	26	12	1	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	13	12	0	0	0
Женски	10	10	0	0	0
Укупно	23	22	0	0	0
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0

Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Бугари			29	65,90%
Срби			15	34,09%

Етнички састав према попису из 2022.[4]‍
Бугари			9	47,4%
Срби			8	42,1%