Silicijumova kiselina

Silicijumova kiselina je opšte ime za familiju hemijskih jedinjenja elementa silicijuma, vodonika, i kiseonika, sa opštom formulom .^[3][4] Neke od jednostavnih silicijumovih kiselina se identifikovane u veoma razblaženim vodenim rastvorima, npr. metasilicijumova kiselina (), ortosilicijumova kiselina (, na 25 °), disilicijumova kiselina (), i pirosilicijumova kiselina (); međutim u čvrstom stanju one se verovatno kondenzuju da formiraju polimerne silicijumove kiseline kompleksnih struktura.

Silicijumova kiselina

Nazivi
naziv
Drugi nazivi Monosilicijumova kiselina Ortosilicijumova kiselina
Identifikacija
broj	10193-36-9 Y
3D model ()	interaktivna slika
	CHEBI:266​75 Н
	14236 Y
	100.109.340
broj	233-477-0
Gmelin Referenca	2009
[1][2] енгл. -{Compound ID}- — ID једињења</span>"}]]}'>	14942
Svojstva
Hemijska formula
Molarna masa
Kiselost (pKa)	9.84, 13.2
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	Ortouljena kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 ° [77 °], 100 ).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Godišnja prosečna morska površina silicijumove kiselina. Podaci su uzeti iz Atlasa svetskih okeana 2005.

Silicijumova kiselina se može formirati zakišeljavanjem silikatnih soli (kao što je natrijum silikat) u vodenom rastvoru. Kad se zagrevaju one gube vodu i formiraju silikagel, aktivnu formu silicijum dioksida.

U okeanima, silicijum prvenstveno postoji kao ortosilicijumska kiselina (), i njen biogeohemijski ciklus je regulisan grupom algi poznatih kao dijatomeje.^[5][6] Te alge polimerizuju silicijumovu kiselinu do takozvane biogene silike, od koje su formirani njihovi ćelijski zidovi (frustule).

Istraživanja korelacije aluminijuma i Alchajmerove bolesti zadnjih godina koriste silicijumovu kiselinu u pićima.^[7][8][9] Silicijumova kiselina ima sposobnost umanjivanja unosa aluminijuma u probavnom sistemu, a i pomaže renalnu ekskreciju aluminijuma.